Srpski sion

СРПСКИ сион

В р. 12.

1те1сће8 1сћ <1ет Неггп Наир1тапп Е^епсз ги§ез1;еШ ћа^е, псћИд ги§екоттеп веу, ћаће 1сћ тИ уег§пп§еп аиз 1ћгет е1§епћапсћ§еп ћоћеп бсћгеИзеп уот 15-кеп (Ие8е8 егзећеп, и. сЈапке Јсћ Еигег ЕхсеПепг ећгег1меШ§81', Гиг сћет11 <1игсћ (Јшзе Касћпсћк уегзсћаТе Веги1'л§ип§. — ШГећЉаг ћаћеп Еиге ЕхсеНепг тИ11ег "\$еПе тете Кесћпипд ићег Етр1ап§ и. Аш1а§е гЗеб Уог1§еп Јаћгез 8сћоп егћаИеп : аћег тК с!ет Д^а§еп \ујг(1 ез 1е1сЗег! л^едеп Мап§е1 ап 6е1е§епћеИ: 111 сћевег Јаћге82е11 и. ћеу је121§ег 8сћ1есћ1ег \\П11егип§, У1е1 всћетегег §ећеп, с1ав8 ег Еигег ЕхсеНепг, ос!ег иптМеЊаг 1ћгет Н. КеЊп гикоттеп, 2и ћоћеп Опа(1еп етр!оћ1еп, уегћагге 1сћ 1П11 ећепзо ипаибШзсћћсћег а1б ИеГег Ећгегћ1е1ип§ Еигег Ехсе11епи ^УЈеп (3. 30. Јапиаг 1801. ип1егШап1§ег 1)јепег Јо8: 8ок. (Свршиће се.)

Патријар Јосиф Рајачић и владика Платон Атанацковић Приопштио Д- Р. Ово је дакле одговор патријарха ЈосиФа на „Аналитику" владике Платона Атанацковића. Како су се 1850/1. сви православни епискони из Аустрије бавили у Бечу, ради договора о неким иитањима, што је на њих австријска влада унравила; патријар Јосиф није допустио, да из наведених разлога у његову одговору на „Аналитику" Плато нову, и њему допусти приступ у тим саветовањима. Он је на сваког енископа истог епископског збора упутио следеће писмо : Ваше Преосвјашченство ! Неправилноје во православној Церкви нашеј отношеније в котороје Преосвјашчениј Господин Еаископ Платон Атанацковић, дјелом својим за времја бившија маџарскија Револуцији, себе ставил, принудило Нас, јешче прошлаго года, под 22. Новем., по старом, пристојашчеј Нам верховној хијерархијској должности и власти

нуждноје расположеније сотворити да неправилностем, помјанутим Госиодином Епископом творимим, и между тјем, до рјешенија сего скорбнаго предмета, пут нресјечетсја. Јегда же по височајшему повељеиију, дјел православнија Церкве нашеја ради, здје собрахомсја, не пропустихом абије предмет сеј, совјета ради о сем обшчаго, Преосвјашчењејшим Господијам Еиископом сообшчити, јакоже и в сљед писменаго о сем изјасњењија всјех Господеј Епископов под 11, Окт. т. г. Нам данаго, високому Министериуму нод 12. Окт. т. г., и самому Гд. Еиископу Платону тогоже дне и љета, о сем писати. Во продолженије сего дјела и ускореније рјешенија того, епјашу Вашему Преосвјашченству, јакоже и всјем прочим Господијам Еаископом, онаја Писанија, котораја помјанутиј Гд. Енископ Платон, за времја својего неправилнаго дјејствованија, разним особам, долженствено писал, в преписи, по рјаду хронологическому, с кратким назначенијем содержанија тјехже, на тој конец сообшчити, да Ваше Преосјашченство из тјехже уразумјејете, кољ ненравилно помјанутиј Гд. Епископ Платон дјелал, попираја правила свјатија Церкве нашеја, кљатву своју, јејуже кљалсја јест пред Церковију, завЈешчаја вјерност Церкви и тоја Предстатељу верховному. Реченаја нисанија сут сљедујушчаја и убо: 1.) Писаније Гд. Епископа Платона, в ден св. Апостола Петра и Павла, 1848. год., Сербскому Народному Одбору во Карловцјех, писано. Неискреност, из каждаго слова сего Писанија јавствујушчаја, во опроверженији, на књигу печатанују тогоже Гд. Епископа „Аналитика" нисаном и Вашим Преосвјашченсвом читаном, довољно уже доказана, котороје доказатељство најлучше укрјепил сам Гд. Епискои Платон, посљедовавшими дјели својими. 2.) Писаније Министра Мађарскаго, Варона ЈосиФа Етвеша, от 7. Авг. 1848. год., Гд. Ечископу Платону писано. Сије писаније јест примјерноје доказатељство, кља твопресгунл>енија Епископа Платона, которим он поправ вјерност к Церкви својеј толикоје иовјереније у губитељеј Церкве нашеја получил. И о сем писанији номјанутоје онроверженнје обилно глагољет.