Srpski sion
I
вр . 15.
СРПСКИ сиоИ
Стр. 46^.
2 ф . ср. И тако у суботу дне 19. Августа дотичне године 1850 приспјео јест мои сродник Јере] Тома Мандић, кои ме тад избавио био от многиј бједственостиј. (От 1. Јулиа 1851. затворили сте оно от мене 5 ф . мјесечно, што сте ми придавали от 1. Ноемвриа 1848.) И ово довде Почитаемии мои! живог состојанија ветчеј обстојагелством моег бољезнованија, нека се не говори около међу нама ни горје аи боље, но онако како јест право и основателно. — Већ сад иМа једна година и 9 мјесециј откако гд. Мандић заступа мое м]есто у Церкви без икаквог вашег отегоћења, и на овога човјека ви се нисте тужили до 27. Марта т. л. а што се овдје догодило онако, то сам Бог нека знаде, — но тко је крив, ваља да ће бити казњен, а тко је увређен ваља да ће добити свое уврачевание; него ево бруке, ми њеколици управо от то доба поступамо као несташна дјеца, но госиодо моја! колико једна муха на перу подњети може, толико равно ми можемо образом таковим и иоведением нечееому нашкодити, но тек себе самих срамотити извољавамо, и себи вјечиту штету и урон имену свом наносимо, и нитко нас тако добро неће умјети казнити, као наша младеж. Бјегати от тамјана за^ади јегоизма —• воистину дјетињска веш^! Писали сте ми под 29. Марта т. л. њека немогућна, и на ово сам ја вама отговорио, и чуем да се љутите и да ми за зло примате, но видите ту нејмате право, нонеже човјеку паметну и поштену никад истина противна ние; — а у осталом ночитаемии мои! ја имам от вас довољно већ писама, у коима ви мене њекако псуеге и малко за бену и рабољепну креатуру держати извољевате, и вообшче начином њеким и тоном ваша посланија тако управљате, да јеј блг! која висока власт из нотребног призрјенија свога високе Решкрипте тако на Свјашченство отпушта; и немојте се љутити за оно писмо, кое сте ми другог дана свјетлог Христова Воскресенија нреко нашег мезњера у дом послали, — јербо вјерујте почитаемии мои! немате за замјеравати ми, основанија. Мислите л, да ме овдје притеже какво
добро? Та да одем одавде у Безарабију таман, баш нчшта изгубити нејмам овдје. — Мене тјеши више моја чест и достоинство, него ли плата. Та је ли могуће, да мислити можете, кад вам снисходим, то из страха чиним? Почитаемии мои! усиљеи сам овако говорити. Сад ми здравствујте и приимите мог отмјеног прам Вама поштовања и љубави. Благопоштенородијах Ваших Сењ, 30. маиа 1852. преодањејшиј слуга Милутин Тесла с. р. парох адм." з. „Поштенородноме Господину Јоану Савв. Петровић, Сењ, 17. Јуниа 1852. Када тко званично затребуе из официе парохиалне кои игвод из књиг матрическии, онда парох не иште таксе за такове изводе; но када једно лице заради свои потребностиј приватно захтје коимудраго документ из иротоколов парохиални — изузимајусе на нрим. Свидјетелства сврху нравствености и поведенија једног лица, и друга овом подобна Свидјетелства — тако ми иштемо и смјемо захтијевати за свакиј документ по 2 ф . ср. И то је већ обична пристојбина свјашченику за овакове ствари; јер и није иначе, када једно мирско Надлежателство за јединствено легализирање документа једног захтјеваше по 15 кр. ср. тако у соразмјерију овоме и отношенију можемо ми нарохиално свјашченство с чистом совјестију и правицом за цјелиј Извод и написание ствари узети за ком. до 2 ф . ср. Баш се о тому сада, како чуемо, у министериуму ради, да се утврде сирјеч ове гаксе, кое ће се сматрати имати какоги другии штоларни приходи нарохиалног свјашченства. Овом приликом соутверђујем, да сам примио от Вас јуче за издата мном под 22. дек. 1851. 4 Екстракта ф . 4 ср. и ја се задовољан стављам. Примите поздрав от Вашег Милутин Тесла с. р. парохии адм. м