Srpski sion

С тр . 472.

СРПСКИ сион

Б р . 15.

јешче не знаш ништа. Слушај! Представление овако учињено, у весма лепом и художно испослованом њемецком Уог1га§и. На Темшпвар иремјешчавам се ја; на Вершац изабрани за Арад Радивоевић; ра Арад изабран Максим архимандрит Хоповски, но монарху само да се једном еаархие попуне, нолна власт остављена, аесшкЈо 1осо розИит Нестора, аки несумнителнаго Вла потвердити. На Карлштадт изабран Мушицки, но сказано да га синод за оног, за коега њега њеки А&ег Се1ећг(;е держе и проповједаЈу не познае. На Пакрац избран Боанковић, но овде тогожде атингирато, али преко командирендера у његовом беглајтшајну, у којему он индивидуа описује, пространо, но г. АЕпископа собственоручному пазначенију наведено и јавлено, да после Бранковића у хијерархији Архимандрита нема, који би се с тобом мјерио, да ниси само учен, моралан и пристојан человјек, но да великое и ирактическое вјежество в дјељех и церковних и иубличних имјејеши. — Ми самп, но комендирендер јешче више сумњао се о добром и сретном за Бранковића успјеху. Ја наведох да би добро било, кад знамо да га цар, шго командирендер каже ип Ма^еп има за сада мимолти, и не дати повода, да разјарен на једино предложение, всја неокончана не оставит — по тому више, что ево Будимски више је у гробу, нежели на земли. Сие обаче заслуги и способности ради јего не хотјаше творити, рече обаче г. АЕпископ: Синко! ако га цар не ће, нека слободно наименуе Станковића, и Бог ми је свидјетел да ћу се онако радовати аки да је Бранковића наименовао и потврдио. Видите рече далше да тај човек оболео, ако овако пође, како что је почело, тај невјеруем да ће дуго вући, аколи почне непрестано куњати, то он кромје Будима гди и Бос1ога и други пособија има нигди неће моћи бити, но пропашће. Ово је све г. АЕпискон предомноју командирендеру сказао, и несумњам да он то у свој беглајтунг Уог1га§ није положио. На конец, на моје премјешчание, да сумњам да ће се дополнити пакрачка еиархија, рече ми Г. АЕпископ, Синко! ако је не дополни, то је управ тогда узрок неблаговоление к Бранковићу, а онда будући на свак случај у Јулију у Беч ити морам, молићу за синод, и изабраћемо Станковића, ако ли га и дотле самовластно наименуе, добро, ја успокоен и задовољан.

Баба (Бездински Максим Секулић) архимандрит умрео, не имјевши ни у кому повјерение, и не хотјев на моје представление, повторителње тестамента правити, Влаховић као конзисторијални фишкал, кала је већ у пегуоваш пао из I ј Ш1 епеп(хип(1Ш1 §а, написао њекоје расноложение тогш саиаа, које јеромонах чинити неможе, и пограбио тако његово имјеније, да ни форинта није остала, нити је било од куда сандука платити. Ово је нечувени скандал и гнусни поступак г. фишкала и конзисторијалног и мон. Бездина. Сва легата окрећу се около његове фамилие, тако њему оставио 100 дук., жени његовој 50 дук. и ланад златан с крста. Сваком његовом детету 25 дук. Пуници Влаховићевој Раићки 50 дук., њеној кћери Дашковићки В00 фор. Максиму служитељу 1000 фор. Сави камердинеру 70 дук. Папхазиници и јеја фамилии до 200 дук. и прочаја. Овај уирав медведски се нагутао, и хунцвутски умрео. Знајући грабеж свој, да никаково добро не учини, а ни једном ни другом монастиру ни парусије бездјелник да не остави. Ја сам за ову Бездинску архимандрију свакојако разсуждавао и мислио, но свагда код Господина настојавао, да је что скорие дополни, да се различне маханације прекрате и повод волненијами двигне. Ја сам желио тебе овамо довести, и учи • нио сам приуготовивши Г. Бачкога предложение. Но г. аки сабљом све моје доводе пресјече, и рече: у овима обстојателствама, поред толики денунцијација, н монархове црјамо влашки род тенденције, све би у једанпут нокварио, ако би ја при оваких волненији, у Банатски, влахами окружени монастири человјека поставио, влашки језик не вједушча, а и кромје монастир.ја с влахами дјелати имушча. То би уирав било — рече — Влахе аки у главу ударити, и монарху аки пркосити, и дјелом осведочити оно, против чега они тужатсја. Не могу — рече — далше већ ни того ради, что исти тзмишварски Власи Епископа от Монарха нросјашчи, не Влаха, ш> влашки знајушча Сербина за Еиископа искали. И тако, да не како тој 1тро«1;ог Сенђурачки Кенгелац тамо, како иним путем, јер све је могући, усели се. склоних г. АЕпископа архимандрита наименовати. Када убо тебе тамо премјестити није хотео, једногласно опредјелисмо Нестора, којего ја у мон. Бездину, може