Srpski sion

С тр . 456.

СРПСКИ сион

Б р . 15.

односила на ту распру, па их преда мени с речма: однеси их дакле Владиславу (трговцу бечком) нека их забрави у свој орман и нека их не изда ником осим тебе и мене. Ја однесем Владиславу акта, и он их прими и забрави у свој орман. Борба се настави међу патријархом и владом. Влада не донушта да Платону суди синод, а патријарх не ће да призна Платона за еп. Бачког. У то доба дође црногорски владика Петар у Беч. Платон се обрати на њега, да носредује међу патријархом и љиме. Петар поручи патријарху, да жели доћи к њему да се договори с њим и са епископима о Платоновој незгоди. А патријарх иошље мене к црногорском владици Петру, да га информирам о Платоновој распри, и да му кажем да ће га патријарх сутра радо примити. Ја отидем к Петру и почнем да га инФормирам, како је започела и како је текла распра Платонова; а он ми уђе у реч и рекне ми: г. Грујић! Не треба ништа да ми кажете, патријарх зна, много којешта за Платона, али ја знам више него натријарх. Платон је, господине, већ у вражјим рукама, па је сам рад, да га истргнемо, ако узмогнемо из вражјих руку. Мени је нозната не само аустријска, него и европска политика, па ја вели могу казати, да је то да опрости ваше часно лице највећа блудница, то сам ја искусио више нута, од како сам старешина црногорски. — Петар дође сутра дан патријарху, и каже му како стоји Платон код владе и V чијим је рукама. После посредовања црногорског владике Петра, које није имало никаквог успеха, удари влада на патријарха жешће, ал натријарх није хтео да попусти. Кад се сврше конФеренције епископске, патријарх оправи Каћанског и Николајевића с архивом у Карловце, а ја останем код њега у Бечу, јер наша комисија још није била закључена. Патријарх преда влади резултат конФеренција епископских, кога нису хтели сви епископи да потпишу, и влада га је могла и бацила га је без обзира а<3 ас!а. Једно после подне каже ми: ти ћеш остати ту у комисији, а ја ћу у име божје

сутра кући, ако ме не затворе. Кад пођеш из Беча, понеси са собом она акта. што су код Владислава на остави. Али те ноћи у поноћ дође на дворском екипажу један дворски саветник у МачакерхоФ, где смо становали, па га иробуди и заповеди му у име ЈБеговог Величанства, да не одлази из Беча, док се не сврши расира Платонова. Сутра даи настави патријарх званпчну коресподенцију у распри Платоновој с владом, и после три дана одговори јој на отнис њен, да нристаје на то, да се премести Платон из будимске епархије у бачку, а синђелију ће добити, кад преда све ексемпларе штампане „Аналитике" да се спале. Сутра дан одвезе се зором на лађу и отплови у Даљ, а мени заповеди да га извиним код Евгенија и Крагујевића, што им се није могао да јави кад је нолазио из Беча. Ја се преселим одма из МачакерхоФа у хотел Лондон, и потражим епископе, да им изручим поруку патријархову. Ни Евгенија ни Крагујевића не нађем код куће, јер су били тај дан и њих двојица код Шагоне, где су се бкупили сви епископи, да потнишу и да поднесу влади заједничку некакву тужбу на патријарха.* Ту тужбу саставио им је протођакон Шагонин Паптаси, али кад се прочита тужба, Крагујевић и Хакман кажу, да они не могу потписати те тужбе, а за њима одустане и Евгеније. За остале није знао Паптаси да ми каже, јесу ли потнисали и предали влади, или нису, али то ми је казао, да је изишла та мисао заједничке тужбе још пре неколико недеља од Платона, и да је пристао после на њу и Мутибарић, а за Мутибарићем и његов енископ Шагона. Тако се свршила 1851. у Бечу конФеренција епископска и распра Платопова. Платон је послао по своме сину Васи патријарху 500 комада „Аналитике" које су штамнане у Бечу у јерменском манастиру, и те је књиге дао патријарх спалити, али рукописни превод немачки ,,Апалитике", остао је код владе, а њој српски оригинал гатам* Крагујевић у своме пиему од 6. јулија 1851. не хтеде праву истину рећи њиховог састанка код Шагуне.