Srpski sion

С тр . 492.

СРПСКИ сион

које наименованију Епископов могло би ионе полгодишње времја отјати. Император сеј меморијал благоволително прими, јакоже и втори, в којем за дополнити Далматпнску Епархију 1пс1т(1иа њека представи, между коими и архимандрит Рајачић, к колико се из дареви речи закључити могло, ако кога тамо наименуе, то ће он бити, јер 1а и иознае и гако каже, да га и гувернер 'Гомашић и жели и ишче. Около 10 час пустише и мене императору, милостиво и весело ме иримио. Намјеречие моје било, показати се и дозволение искати, рание кући отходити Начах убо : Еиеге МајавМ га §апг Вапа1 181 ^е§еттагМ§ ке1п ЈИнсћоГ. 80 га с!ег АгаДег ипс! бутпег ГМаесез, 1ећ 1пп ип1еп \уе1<; поНпуеткИ^ег а1§ Мег, ћШе ит сНе а11егдпасН&бГе Ег1аићп188 Ггићег пасћ Наизе ^ећеп ги Лиг^еп. Но он мислећи, да ја опег мое премјешчение ургирам, како изрекох га §апг Вапа! 181 §е§еп\уаг% ке1п В18сћоГ а он упаде у реч моју п рече : с1а.ч \\'С18 јсћ с1агит \\-сг(1е 1сћ 81 е пасћ Тетезуаг Ићегбеиеп. Чувши обаче прочија, рече ми: т1г 181 Иећ теепп 81е аисћ 1ап§ег Мег МеЉеп, \теш1 81е аћег Ш88еп, (1а88 81е ип1еп поШ^еп(11§ег вјп Д, а1з ћ1ег, 80 ћаће 1сћ кегаеп Лп81ап(1, <1а88 81 е аић Ггићег ћ1пип(;ег §ећеп. На сие ја поклонивсја, напоманух и за моје премешчение, и он веселим взором отвјетствова ми г 2\те11е1п 81е ап јћге Ићег8е12ип§ шсћ!, 8оп(1егп 81е \\ г егс1ел егае БЈаесеа аисћ \уе14ег ип1еп асћшшбМгеп ти88еп. Абие на сие поклонивсја, начах изилазити, и јегда уже при дверех бих, с-мејући се рече ми: 1ећеп8 ип<1 МеЉепз О-зиш! 1ег\уе11. Оада видићемо, что ће сљедовати. Г. АЕпискон и сам мисли, да ће моје премјешчение скорие, нежели прочих Енископов сљедовати, јер моливши императора и у овој аудиенцији, да ме у Темишвар диа81 га Сеп1го метне, рекао му что и мени у првој аудиенцвји: ја, ја, ез капп 1ћт П1 сћ! Гећ1еп, 1сћ \уег(1е 1ћп пасћ81еп8 ићегзеГгеп. Мажари не диети бјеснујутсја, и начаша уже Огауатгаа ге§п1 предлагати, между коима нерви ас!а е! Гас1а Ше^аИа Сот188апо8 Ке^шгат, и без диете опредјелена у сребру коитрибуциа. И овај сијасет вредно је једанпут видити, међу статуси највише и најљепше говоре Оотепеп818 Мапазу Феишпан, Р1а1ћу, №а§у Ра1, БегзоГу, а од процерес Цираки, Шезћагу, Ваго ОегзоГу,

Иоћизтбку, и Ваго МеЛјапвку. Овај последнп јесте купно и велики литерат. Палатин весма лепо и нев.јеројатно течно латински говори. От епискона говори Вурум, велико Варадски. по мало га внимају, и би га с шушкањем и лупањем сабаља утишали, да се Палатин није заузео, говорећи: Боппш АисШогез 8га§и1ит ]о(јиеп1ст ГгагкјиШе ехаткНап!, зссиз Г)о1П Ц1И8 1аш1огпт Ке§а1тш та§181ег зио оГПсЈо с1еГип§е1иг, еГ 8а1ат етасиаМГ т. ј. сербски истерати на поље. Лепо говори Веспримски Копачи и Ердељски баро 8ере8у, а других до 25 числом. јешче глас чулп нисмо. Величајша царице радост, обрати се у жалост, вчерашни курир принесе вјест, о смерти краља Баварскаго. У вече био у геселшафту, около 11 сати легао здрав-читав спавати, а у јутру када камердинер у обично време да га буди, нашао га мертва хладна. Се человЈек! Ја до 4 или 5 дана враћам се у Арад, из многи узрока, но највећи, да против вершачког павијана дану ружну тужбу гауезН^гат, да некако то претпјатствием будет наименованију и прочих невиних. Видиш убо, да сам ја све и једнако Киринејски, а брат Бачки сједи у врућој соби и чита новине, а ја овде зебем као диавол, и лупам се от једног краја Мажарске до другога. Рећићеш, како лепо време, зашчо за Бога не дојдосте у Пакрац? За то, јер се надам моме премјешченију. Када то дође, мораћу свакојако доћи да Епархију предам, и моје ствари у ред метнем и расиоложим, дакле зашчо да двапут идем, када код вас никако зимовати не би могао. Зато за сада опроста, али на иролеће ако не пређе цјело. Буди здрав. У Пожуну 18. Октоврија п. н. 1825. Путник с. р. 13. ЈБубезни сине! Да је Мушицки от када .је фантаста био, то сви знамо, и зато неможе се г. Видак, Космановић и прочи јего знанци доволно начудити, како Г. АЕпископ знајушчи человјека, могао на администрацију Епархије послати, који није у состојанију био дом једин, и самога себе управљати. Да Г. није Бранковића