Srpski sion

С тр . 488.

СРПСКИ сион

Б р . 16.

н., Вршење истог духовног судства и на I световњацима. о., Установдење празника и њихово празновање. п., Одређење свечаних дана. р., Одређење ношње и пажњанапристојност свештенства. с., Брачни закони у колико се не тичу грађанског уговора, расуђивање и пресуђивање у брачним стварима. т., Просуђивање о ваљаности св. тајана. у., Примања у крило црквене заједнице и деловање против обраћавања (у веру). Закључци и одлуке, које је црквена власт у свом самосталном делокругу донела, имају обвезну моћ и правоваљаност. Они су обвезни за целу црквену заједницу или учеснике, и за извршење истих, у случају да црквена срества нису довољна, и сама државна власт своју помоћ и потпору не ће одрећи, јер иначе не би постигла црква свој циљ, који јако уплиВИШе На ГЛаВНИ ЦИЉ Државе. Наставнће се.

о међусобном званичењу наших највиших автономних влаети. Д. РКако већине наших народно црквених сабора овамо од 1871., који се бавише законодавним радом, већином беху састављене из слепих партизана владајућих струја, без икаквог обзира на нужну квалиФикацију за такав рад, и пошто се важне ствари, о којима се требало добро иромислити, доносише у њима на брзу руку, — које беху скриљене и скупљене с брда-дола, без икакве везе с другим уредбама —; није се могло ништа друго ни очекивати, до ли да ће њихов рад бити површан и погрешан, који ће пре произвести збрку, неред и свађу, него ли ред и мир. 0 истинитости ове наше тврдње, на жалост, могао се сваки мисаони пратилац наших јавних ствари уверити, пошто овамо од 1869. т. ј. од ступања у живот рескрипта од 10. Авг. 1868., и сувише имађаше прилике да се увери о много чему, чега није морало бити, да су наши сабори

I мало лакше радили, а више мислили о појединим уредбама, што их мислише донети и што их донесоше. Слободно се може рећи, да нема ни једне уредбе, што их наши сабпри донесоше, не у целини савршене — што у осталом не може ни бити —, него у којој нема преко половине § §. и чланака, који се дају и овако и онако тумачити, који не стоје у складу ни са самим дотичним уређењем, а да и не говоримо са другим уређењима, због чега се тако често и догађају сукоби између с&мих наших виших и нижих власти, од којих једне тумаче и изводе за себе ова и она права и овако их тумаче, а друге опет тумаче их са свим супротно, и траже спорна нрава за себе. Уз то кад се помисли, да код нас и на црквено-просветно-народном пољу, владају искључиво политични обзири, ил боље рећи страначки и лични, пошто код нас у строгом смислу речи и нема политичних странака, и ако их тобоже на папиру имамо три; не треба се ни мало чудити, што се тако често долази до сукоба између једног тела, у ком је већина једне странке, и другог у ком је друге странке. А још мање, што се до њих долази и због најмањих ситница, а често и без икаквог новода и узрока. А да шо не води миру и реду, него да производи само трзавице, из којих на жалост никад и не излазимо; то је бар јасно, и то нам не може нико оспорити. У носледњем заседању митрополијскоцрквеног савета, као што се види из извештаја ког напред доносимо, дошло је опет до сукоба између њега и саборског одбора, а дошло је с тога, што је сабор ски одбор присвојио себи то право, да он непосредно званичи са конзнсторијама. Познато је, да је саборски одбор без одобрења сабора, покренуо од 1. Јануара о. г. ,, Српски мишроиолијеки гласник" , прогласивши га за једини званични орган за народно-црквене автономне послове. Митрополијско-црквени савет је закључио, да он не признаје исти лист и за свој орган, него да он признаје за свој орган „Сриски Сион т. ј. да остаје при