Srpski sion

О тр . 674. СРПСКИ

квене свести. — Али није ии потребно, јер обзиром на осигурано редовно Функциониеање епархијских скупштипа и њихових одсека ностоји могућност, да се досада примећено самовољно, ненравилно тумачење и примена овога одређења упитнога §. 14. од случаја на случај преко надлежних виших Форума као митроп. цркв. савета и односно грчко исгочнога српскога нар. цркв. саборског одбора у автономном делокругу спречи: све ово оставља нетакнутим оно автономно право грчко-ист. српског народно-цркв. сабора, да своје автономне ствари па тако и односно цркв. скупштинских избора активно и пасивно изборно право поред највишега одобрења према најбољем увиђењу уређује, но то у смислу I. тачке § 19. највин^ ц. уредбе од 14. маја 1875. може чинити само донашањем одговарајуће уредбе. 0 чему ми је част известити Ванту Преузвишеност и преко Ваше Преузвишености грчко-источ. српски народ. цркв. саборски одбор, с позивом, на овострану представку од 1. авг. 1902. бр- С. 0. 4627/1236., иримеЖују&и да је саборску одлуку имао поднети не одбор веИ сабор. Примите Ваша преузвишености очитовање мога особитога поштовања. У Будапешти 21./XI. 1908. Т и с а с. р.

Кр уг. министар председник. Бр. 4594/П. Преузвишени и Високоиречасни Госаодипе Архиеаискоие, Митроаолите и Патријарше! Његово царско и апостолско кр. Величанство највишим решењем од 8. новембра ове године благоизволило је најмилостивије одлуку у 1902. год. сазванога гр. исш. срискога нар. цркв. сабора, којом је изрекао: да избор грчко-источнога срискога нар. цркв. шајншса сиада у делокруг сабора, као и чин му којим је иосле донашања ове одлуке нар. црке. шајника одмах и изабрао, услед представке поднесене од стране грчк. источнога архиепископа митрополита, патријарха српског, на основу најпонизније представке, ноднесене по мом непосредном претходнику по звању, споразумно са кр.

СИОН В р . 22.

уг. министром богочасти и јавне наставе и баном краљевинб, Хрв.-Слав.-Далмације — поништити и мене опуномоћити, да учиним даља расположења. У ногледу извршења те пајвише одлуке саопштавам ово: Нема сумње да је §. 18. IV. погл. иајвише кр. Уредбе од 10. Авг. 1868. г. који је изрекао, да је натријарашки тајник уједно и народно-црквепи тајник по пајвишој одлуци од 29. маја 1871. год. која се односи па оргапизациону Уредбу о грчко-источном српеком митрополитскоцрквеном народно школском савету, ван крепости стављен, али исто је тако чињеница и то, да нити ова организациона Уредба, нити каква било друга каснија Уредба не иропиеује начин ко поставља народно-црквенога тајника. Према томе, постављање нар. цркв. тајника, пошто Уредба у овом погледу пе садржи никаквога расположења, има се с1е 1е§е 1а1а сматрати као нерешено, као огворено питање, те је тако када је сабор избор нар. цркв. тајника горе споменутом одлуком у свој делокруг унео, Фактички је он ступио на поље донашања Уредбе. Донашање уредаба спада у делокруг сабора, по свака Уредба коју он донесе постаје правомоћном, само после највишега одобрења. Сабор, дакле, има право да регулише пигање о постављању нар. цркв. тајника и да изрекне, да ће избор нар. цркв. тајника спадати у његов делокруг, али се тако решење као правомоћна Уредба може извести само после највише санкције. Али у делокруг сабора не спада да празнине у крепости постојећих уредаба које се евентуално покажу, једнострано донесеном одлуком попуњава и ту своју одлуку и изврши. Сабор дакле (1е 1е§е 1а1а није био у праву да изабере нар, црквеног тајника, али ово ираво с!е 1е§е ГегепсЈа може му припасти, шта више и желети је, да се ово питање на тај начин уреди да сабор бира нар. цркв. тајника као што то бива и код школских надзорника, али је безуветно потребно и то, да се у овом погледу пре но што би се тако изборно право на сабор