Srpski sion

В р . 24.

трговад, Јоваи Симоновић-Чохић благајник нар. Фондова Стева Дамјановић велепоседник. Приступи се трећој тачци дневног реда, & на предлог г. Сергија Попића скупштина једпогласно закл>учи, да се и надаље као и досада оставља Његовој Светости да иоставља бележника, а за Фискала да се распише стечај. Приступа се четвртој тачци дневнога реда, и па предлог адм. одбора, да се установи место кон. подбележника, протоколисте и подревизора, скупштина једногласно усваја тај предлог и одређује првом 1200 К, другом 1000 К а трећем 800 К плате, и умоииКе се саборски одбор да ту своту дозначи из неприкосновеног Фонда. Предлог адм. одбора о установљешу нравила за руковање арх. еп. Фонда, усвојен је и има се штампати. Предлог адм. одбора да се остане и на даље ири установл.еним 1890. изкорима за номножење еп. Фонда, усвојен је једнокласно. Предлог адм. одбора у погледу одобрења уговора са уг. Француским друштвом за осигуравање од пожара црквено -школско манастирских зграда, усвојен је с тим, да уговор има важити дстле, док сабор не донесе у том погледу одлуку. Приступа се петој тачци дневног реда. Васа Муачевић у иодужем говору доказује недоследност радикалску. На „мајском сабору" дчгли су читаву хајку на последњи саборски одбор, назвавши га и хајдучким штоЈе контролисао рад епархијских скупштина на основу § 22. б.) саборског устројства, а сада, кад је сабор енархијске скупштине извукао испод надзора саб одбора и потчинио их само сабору, данашњи саб. одбор хоће да их још већма потчини контроли саборског одбора, што је против потврђене одлуке еаборске о ен. екупштинама. С тога предлаже, да се проведбена наредба саб. одбора не узме на знање. Г. нрота Јован Јеремић у подужем говору доказује супротност проведбене наредбе саб. одбора са самим законом, Доказује њене Формалне и стварне погрешке, у ко.је убраја особито 9. тач. по којој је саб. одбор дегредован до државног нолицаја. Осуђује закључак сабора о неодговорности еп. скупштини, ал иодједно осуђује и саб. одбор који је потекао из саборске већине, што се сам не покорава истом закључку. Замеривши и државној власти што је предложила круни поменути закључак на нотврду, нашто је од високог председништва опоменут

да пе прелази границе предмета, јер долази у сукоб с круном, која је санкционисала тај закључак еаборски, изјављује да не може гласатп за Муачевићев предлог, пошто он не зајамчава сапирање ситуације, у којој смо, нити отклања антипомију, пред којом се налазимо. Г. архимандрит др. Георгије Летић одговарају1ш г. Јеремићу, рече да је сабор. одбору остављено право контроле у другим стварима, ал ио закључку „мајског сабора", епархијске су скупштине извучене испод његове контроле. Г. прота Јован Вучковић такође сматра за најнесретнији дан у који је донесен закључак саборски да еп. скунштие не буду одговорне саб. одбору и да он нема над њима контроле. Пошто проведбена наредба саб. одбора не лечи зло, које је створено закључком „мајског еабора", нредлаже да скупштина одлучно изрече, да не прима на знање нроведбену наредбу. Г. Никола Петровић допуњава предлог Муачевићев, да се енархијска скупштина огради против проведбене наредбе саб. одбора, односно да исту не прими, већ да је иоврати саб. одбору уз ограђење. Пошто је г. Муачевић пристао на допуну Иетровићева предлоГ, буде његов нредлог, са донуном Петровићевом усвојен. Г. прота Јован Јеремић уз нодуже образложење нредлаже следећи предлог за одлуку: „1. Да се државноправни положај правосавне сриске цркве у опсегу земаља угарске круне у свему изједначи са осталим законито признатим црквама, ио наредби 2. §-а XX. зак чл.: 1848., који је за све нримљене вероисповести без разлике установио иотпуну једнакост и узајамност. 2. Да се услед ове париФикације и нашој цркви - не ускраћује уживање потпуне слободе, да се успостави целокупност цовређеног црквеног организма, а ноштују и штите незастарива права цркве. 3. Нарочито да се не пречи слободан састанак и слободан рад најважнијих органа црквених и автономних, св. архијерејског Синода и нар. цркв. сабора, те нетакнута оставе амо односећа се неоспорна нрава поглавице цркве, наиме право сазива, уз које неразлучно иде и право одгађања и раснуштања. 4. Да се нрема томе и према захтевима јединства цркве, а у споразуму са св. архијерејским Синодом, установи автономно устројство у | облику, који даје највише јемства за очување