Srpski sion

В р. 1.

Стр. 17.

данас не би било време, да те ја карам; данас кад се и опет хори узвишена песма: „Рождество твоје" по свим крајевима, по свим домовима где Србин живи, где је српског прага и огљишта; дапас, кад се све дигло, старо и младо, велико и мало, богато и убого, да прослави велики празник Рождества Христовог, да празнује онај дан, кад је просијала истина, и кад се задарила правда. Данас, кад су сва срца пуна радости и весеља, не треба да падне ни једна укорна реч, да се не ожалости срце ни оном који кара, ни оном који се кара. Децо моја, да в&м је проста радост и благословено весеље, колико вам то тврда вера и чиста савест пружа. Амин! Сноменути смирени епископ ГАВРИЛ с. р.

Л У К И Ј А Н по милости Божјој православни српски епископ будимеки и админиетратор епиекопије темишварске и т. д. Свему пречасном и часном свештенству и љубљеном ,духовном стаду свом: благодат и мир од Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и од смирености своје архипастирски поз^рав и благослов! Хрисшос се роди! Како је страшно живети у сужањству! Још и до наших дана. кроз повесницу рода људскога чују се горки уздаси онога света, који је живео пре хиљаду девет сто и три године у тами и сени самртној! Милијони људи стењали су у оковима прародитељскога греха и тонули у пропаст. Бадава се надметаху умови људски, да излече човештво од те тешке болести, која је заразила свакога човека, који је долазио на свет. Не беше задовољства ни праве среће нигде, ни у царским палатама, ни у сиротињским колебама. Па када је изнурени човек, растројен страстима и шибан невољама, сазнао' да му нема помоћи од овога света, куцне час спасења, иосла Вог Сина својега једипороднога. Сјајна звезда на небу објавила је свету, да се родио Онај, који је одређен, да буде светлост свету, која ће људе оживити и унапредити, која ће гонити таму испред њих и лед са срдаца њихових кравити. Колика је љубазни моји срећа наша данас, када не живимо више у тами и сенци самртној, него у светлости сунца невечерњега, које не залази ! Колико је нама радостан данашњи дан, када нам се сунце над сунцима родило и нас први пут обасјало! Ходите даклем сви да се радујемо данашњем дану! Радујмо се спасењу, које нам се на данашњи дан указало, —- радујмо се љубави Божјој , која се на данашњи дан на нас богато излила! Радујмо се белом дану, који је донео Онога, који беше кадар скинути терете са душа наших, које ми сами, ни сви заједно не бисмо скинути могли! Данашњи дан донео је без сумње у висинама славу Богу, а на земљи мир и међу људима добру вољу. Па зашто се сви не радујете данас, љубазна моја децо духовна ? Зашто се навукле сенке незадовољства на лице ваше? Зашто су затворена срца ваша данашњој ан^еоској и светој радости и ликовању? Прошао сам у духу све крајеве поверенога ми стада духовног, заишао сам са очинском љубављу у све закутке живота народа ми српског, који ми је крв од крви и кост од костију мојих, па сам у том ходу своме чуо многе уздахе ваше, гледао сам беде и невоље и видео сузне сриоки оион 1908. 2