Srpski sion

С тр. 8.

СРПСКИ СИОН

Б р. 1.

тражи за себе н1 шта друго, него оно, без чега не може постојати и што не може и не сме уступити световном елементу; и кад данас то увпђају сви истински и озбиљнији српски родољуби, па многи и од оних, који носе одговорност за несређење наше прквено-народне автономије, онда нам ништа друго не иреостаје, него да се сви увиђавнији и озбилнији слојеви нашег народа сложе и ступе у једно коло, па да заје;пнички пораде на сређењу и уређсњу наше црквенонародне автономије. У то ћу коло и ја и високопреосвећена г.г. еиископи радо и весело ступити, шта више, ми све баш такове слојеве вашег народа у то коло позивамо, п ја не бих ништа тако желео, као да дочекам тај радостан и спасоносан дан и по нашу цркву и ио наш народ.. Поздрављајућн Вам, мила моја децо духовна, данашњи нразник Хрнстова рођења, а тако псто н нову годину, коју да у здрављу, миру и задовољству ироведете, свето Богојављење н светог Саву, и ншљући Вам свој патријарашки благослов, нека Вас свеблаги Бог одржи у здрављу и испуни све Ваше праведне жеље. Амин! Дано у Еарловцима пред празник Рождества Христова 1903. Горе поменути смирени Патријарх ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ.

М И Р о н, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ПАКРАЧКЕ ЕПИСКОП, австријско-императорсног ордена гвоздене нруне II. степена наваљер благочастивом и благовјерном клиру и народу богохраниме епархије евоје мир и благоелов моли од евемогућег и милоетивог Бога и Спаеа Иеуеа Хриета, а од емиреноети евоје шаље архипаетиреки поздрав и братеко цјеливање. Има у животу нашем питања, на која морамо да мислимо често, ако хоћемо да нам живот буде сретан и напредан. Међу такова питања спада и питање мира у нама и међу нама, јер од мира зависи срећа и напредак појединих људи и задруга, појединих народа и цијелога човјештва. Зато морамо о миру мислити свагда, а особито на данашњи дан мирбожања, у који су анђели Божји, објављујући свијету рођење Христово, објавили му уједно и мир између неба и земље, између Бога мира и љубави и човјека, који од дана те објаве треба да је у миру и светињи с Богом, са собом, и са ближњима својима. Водећи као хришћани по дужности својој рачуна о тој објави мира, запитајмо се понајприје како стојимо ми данас, послије деветнаест стотина година, са миром у свијету у опште, а у народу нашем напосе. Обазремо ли се по свијету ма на коју страну, увјерићемо се, да је свијетом овладао њеки немир, њеко неспокој ство, од кога су и поједини људи и читави народи ускомешали се и наоружали као можда никада до сада, па мрким ногледом својим гледају око себе и људе и читаве народе. Таласи тога опћега неспокојства и немира, захватили су доста и православни српски народ наш, и ма да је народа нашега језгра добра