Srpski sion

С тр . 182.

СРПСКИ

СИОН

Б р . 7.

снице наше. У тој свесној визији храм би њихов, што га дуже гледаше, све више растао, а из одаја његових сјали би све. силније благодетни зраци на све стране српства, испред којих мрак нестаје, лед се крави, пустош се претвара у родне њиве. И та слика беше му у толико милија, у колико у храму том виђаше свештенике, боље од бољега, и већину својих милих познаника, учитеља, школских другова и пријатеља. Уверава их да рад њихов налази заслуженога признања код свих озбиљнијих мислилаца. Па захваљујући им се на поздраву моли их, да у своме благословеном раду најсавесније истрају, и да у његову љубав према заводу њихову, никада не посумњају. За тим је привео пр. епарх. шк. референат г. Ђорђе ПоиовиЛ учитељство из темишварске еиархије, поздравивши га у име српског учитељства темишварске епархије и изјавивши радост, што ће им за дијецезана доћи муж познат осим других врлина и са своје педагошке професорске спреме, те као такав, а још к' томе и као учитељски син, настојати да се поправи и уздигне учитељско стање и положај, кличе му: Живео!, на што иоздрављени одговори: Као учитрљски син и професор катихетике и педагогике у богословији, научио се ценити труде и подвиге учитеља, као и значај рада њихова.Рад њихов јестераднаоснови,темноги површни посматрач пролази поред тога, као и поред основе на каквој величанственој згради, не поклањајући јој никакве пажње. Но основа је увет сваке солидне грађевине, и Онај, који рече да не ће оставити ненаграђеном ни чашу воде, пружену ближњем, достојно ће оце> нити и наградити и рад учитељски. Од своје стране трудиће се да помогне унапре|јивати школе, као н уре^ивати учитељско стање. Али их моли да своје дужности пре свега најсавесније врше; да као вероисповедни учитељи свештенство ревно потпомажу, сматрајући Цркву за најмоћнији извор васпитнога утецаја на народ, особито у новијим опасним трзавицама у епархији; да у свом месту поред школских дужности, пораде и на

унапређењу опћина како у духовном и моралном, тако и у материјалном н здравственом погледу. За тим је у име Сри. Матице поздравио новога Г. епископа као члана књижевнога одељења председник г. Антоније ХјцшИ, на који је поздрав нови Г. епископ уверавао представника Срп. Матице, да ће Матица имати у њему свагда не само помагача у раду своме племенитом — док не би исти антирелигионим правцем пошао, него н одлучнога заштигника према противницима евојима После тога примио је нови Г. епископ деиутације цркв. оиЛина из своје еиархије све уједно под во^ењем г. др. Живка Богдана, градскога начелника великокикиндскога, који је поздравио новога Г. епископа са жељом, да му Бог даде живота и здравља, те да у својој дијецези, која потребује у данашње време онаквог архијереја као штоје ВВегово Преосвештенство, узмогне све оно извршити, што је данас при своме посвећењу у Цркви рекао и што његови епархијани и очекују и надају се да ће извршити. У то име кличе: Живео! на што је иоздрављени уз израз топле захвалности одговорио : додајући на свој говор у светом храму Божјем, наглашава да ће у својој епархији озбиљно желети реда и рада не само у Цркви и код свештенства, него и у школи и по опћинама. Ради тога по данашњој заклетви водиће по епархији најсавесније непосредни надзор, и то редовно у периодичним размацима. Тај надзор замишља себи да ће бити удешен по утвр^еној системи, те не ће пролазити само у бучним дочецима и заносним свечаностима, који дубока трага не остављају у народу, — него у правом сазидавању верних, у упознавању пастве и прилика, у којима она живи, у лечењу болести из основе и у успостављању нормалних прилика за живот и напредак. Осим тога највећу ће пажњу поклонити дизању ваљанога подмлатка за свештенство и учитељство, о чему има већ готов план — ради сигурнога унапређења пастве за векове. Оглашава у главном жезао будан и плодан, праведан и строг. Моли их на послетку да се не ценају у веће или мање