Srpski sion

Б р . 9.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 231.

„виртуалним" правима у земљама хрватским. Ми пак знамо, да ви тих права имате на товаре. Знамо чак и то, да је »хисторично« и »виртуално« право ваше, тражити усиостаку онога стања, које у у ХрпатскоЈ бар и Славонији није познавало друге вјере, ни друге цркве, осим римокатоличке ! Нема дакле пардона ни православљу. И њему је објављен рат. Објављен му је иодлукло, баш скроз модерно, па та~ко ће се ваљда и водити. Рањено је срце народа хрватскога, јауче г. 1{оренић, Сриству је проглашена смртна пресуда, а иравослављу је оглашен иодлгукли рат, то сад знамо ми . . .

»Нг^а^зШ« нас трга у комађе, па Сриство убија, иравославље прекрштава, шљедбеницима грчко-источне вјероисповијести показује прстом на њихове атеисте, позивајући у слоокну борбу против њих! Кад се човјек не би морао гадити, онда би се морао дивити толикој безочности и препредености. Да нас убијете као Србе, да нас закопате као иравославне , и онда нас позивате у б орбу против атеизма! Ја незнам шта мисле ти ваши „шљедбеници грчко-источне вјероисповијести у земљама хрватским« и како о том рачунају природне њихове вође, али послије ове ваше и овакве објаве рата држим да морају војску своју повести, да морају сви до пошледњега изаћи у бој најприје иротив вас, ако хоће да се спасавају и као Срби и као иравославни. И тек онда када борбу с валга сврше, могу помишљати да заметну бој иравославних са атеисталт. Ви сте опаснији. Ви убијате, а жртвама својим не дате ни да се бране. Или можда мислите да имате »хисторичко« и »виртуално« право, да нас до једнога покољете, а ми и да не писнемо? Ако сте већ власни у земљама овим објавити нам рат и борбу до јавног уништења нашега као Срба и подмуклог као православних,требали би бар да се сјетите, да смо и ми, крвљу својом за

земљу ову проливеном, стекли такође бар једно »хисторичко« право, чраво на салгообрану. Живот наш овдје, сва историја његова и није ништа друго, него вјечита обрана од нападаја ваших, час јавних, час потајних и подмуклих. Имамо и ми дакле своје „хисторичко" право. Морамо се бранити. Морамо се отимати испод вјешала, која сте свијету на видику подигли за Сриство, морамо се отимати испод ножа, који сте из потаје наперили у срце иравослављу. Ви сте опаснији Сриству и иравослављу и од атеизма. Опаснији сте, јер нијесте само иодмукли, него сте и јаки. Па кад такви на нас кидишете, зар ми онда смијемо и помислити, да се упуштамо у борбу и са другилг непријатељем ? Вама би то било згодно. Док би се ми међусобно клали, дотле би нас ви могли с леђа по глави млатити, док нас не би збиља умлатили. Не, не, господо латинска. За иравославне Србе, за те ваше »шљедбенике грчко-источне вјероисповијести у земљама хрватским" још дуго неће сванути дан озбиљна разрачуна са атеизмом, јер ви их нагоните, да ради обране живота својега, зову у помоћ и све оне атеисте, који још хоће бар Срби да буду. Ви их нагоните, да и на дому вагиелг траже сваког, ко је иротив вас, па с њим у слогу да ступају против вас, чак и из бијела свијета ако се нађе ко иротив вас, и с тијем се морају иравославни Срби удружити на вас, јер сте јаки и опасни, и нама је дужност да се бранимо и као Срби и као иравославни, да се бранимо од вашега ножа. А ви сте нам ту дужност натоварали . . .

Из рањених срца сриских и хрватских потећи ће крв. Ви сте за то одговорни. Крв та вапије Богу за освету. Она ће кривца стићи. Јадни хрватски народе! Твоја „хисторичка« и „виртуална" права против иравославних Срба, против браће твоје, пошли да бране генерали , који су јуче из Француске добјегли, гдје су ваљда свршили обнову и препорођај свега по