Srpski sion

С тр . 270.

вр. 10.

иатрнјаршија, те иошто илати царској благајни 800 акчи, да ће поново бити потврђен у своме звању, који му је по тврдњи И. 0. Јастребова, који је исти берат обелоданио у „Подаци за историју српске цркве" Београд 1872., послат преко призренског митрополита, да је патријарх морао илатити за њега иоменуту своту. Ето, овако стоји са автокефалношћу српских цркава.

Радња Архијерејеког Синода 1776. Превео о њемачког

Записник гаесте седнице 30. септембра 1776. држане. Присутни су сви. Пошто је протокол аете синодске седнице до потаиса адјустиран, буду неки, још прекјуче исправљени параграФи, нарочито 25. §. у погледу визитације дијецеза поново предузети, и у очекивању превишњег пристанка изнова претресени, те буде од синода изражено страховање, да ће се те визитације временом забрани ти, чиме би се како привилегије, тако и црквени закони повредили, који визитације прописују и наређују. Но пошто је Синод од ц. комесара у погледу забране визитације, баш кроз садржане у новоме регуламенту привилегије умирен, то препонизна молба Синода излази на то, да се 1 во у упитном 25. §-у означено, овде подвучено место : „ради очувања исте (бесплатан подвоз) ирекомерна истјазанија и друге сличне тужбе " у новоме регуламенту изостави. 2-го да епископи, који своје нростране дијецезе за годину дана потпуно визитирати не могу, имају права по добивеном већ превишњем сопзепзиз-у, идуће друге године визитацију наставити, без да за то нову дозволу траже. Пошто за одржање седнице беше време одмерено, то се данас, осим 32. §-а. није могло ништа више исправити. Код 4. тачке овога §-а упозорује сакупљени Синод на потребу да се спомене и то, како се од команданта за дозволу венчања војника, бесплатно истављена писмена дозвола

има уручити не попу, него протопопу, пошто овај даје дозволу за оглашење но= вобрачних и да истоме, у сваком таком случају припада 7 новчића. При свршетку овог 32. § а пита ц. комесар сакупљене епископе: да ли су овим §-ом прописани протоколи у свима дије цезама и код свих парохија уведени? И пошто је од свију дијецезалних епископа увераван, да су ти протоколи свуда уведени, излажу сви нотребу, да се ради олакшице поповима 4 протокола по Формуларима, који ће се имати определити, засебно у илирском и влашком језику наштампају, услед чега се епископи упућују, да израде нацрт за Формуларе и означе колико истих за сваку дијецезу треба, чиме је и данагања седница довршена. 3 а н и с и и к седме седнице 1-ог октобра Ј 776 држаче. Црисушни: ц. и кр. комесар гроФ Јанковић а Багиуаг и сви остали. После адјустирања јучерагањег протокола приступа се 33. §-у Регуламента, и ц. комесар налаже, да се карловачки школ ски фонд на чисто изведе, и да се при том, ради бољег расветлења тога посла, следећих шест одсека и тачака пред очима имају : 1-о да се налазећа се готовина од активног стања излучи; 2-го да се испита, да ли су активне позиције утериве или не? 3-е каква су средства досада употребљена, да се утериве нозиције утерају, и где је кривица, гато то до сада јога није извршено ? 4 о има Синод изнаћи пута и начина, како да се у будуће за утеривање појединих потраживања термини утврде. 5-о да се готовина или ш ГипсПз риђНсГз, или уз довољну хипотеку т рпуаИз издаје, и датоубудуће, кад новаца утече. 6о да се о уплаћеном новцу од случаја до случаја двору извештај подноси, и да се ради издавања новца а(1 ГгисШтсапс1ит има увек превишња одлука сачекати. Лосле ове напомене комесарове нродуцира народни секретар све рачуне ре-