Srpski sion

С тр . 296.

СРПСКИ

г. В. поменути протест Саве митрополита цетинског од 26. Феб. 1776., ког као што рекосмо у делини наведе, и о ком обећасмо коју више проговорити. Г. В. сматра исто писмо Савино за врло важан савремени докуменат, из ког рече дознајемо, како се насилно поступало при укинућу пећске патријаршије, коме су се укинућу одупирали сви тадашњи српски архијереји, због чега су били гоњени и лишени својих епархија. Па да видимо. да л' је ша тврња г. В. основана? Ми велимо да није. Ево наших против-доказа. Кад се зна, да је пећска српска патријаршија укинута 1766., а исто је писмо писато тек 1776., уз то да је исти Сава црногорски митрополит постао епископом 1719. и бзо помоћник своме стрицу Данилу, а митроиолитом 1735.: како да се поменутих 9 збачених српских архијереја не обратише њему одмах као „најстаријему," него тек после 10 годана? Да је митр. Сава навео поименице имена оних њиме наведених 9 збачених архијереја, видило би се — бар ми данас и ако не Руси, којима су црногорски митрополити свакојаке неистине причали, у чему се одликовао познати митрополит Василије Петровић, а лаковерни им Руси вероваше и даваше рубље — да је Сава неистинито навео њихова имена, те и ако не бисмо могли неистинитост његовог навода доказати за све, а оно бар за неке. Сава рече да је архијереј београдски у истом писму рекао за себе, да је он био изгнан и лишен свога престола; међутим то не стоји. Београдски је митрополит Јеремије био на своме престолу од 1765. па све до 17845.; по томе је навод Савин бар што се Јеремије тиче неистинит. Нишки Гаврило није такође могао потписати речену молбу, пошто је он за извесно иотписан на акту за укинуће. Скопски Константин такође, самоковски Неофит такође. Могли би је потписати да су били у животу Срби архијереји тих еиархија, ако су са њих били збачени и на њихова места дошли Грци. Да Савина наводи у писау нису поуздани, може послужити за доказ и то, што се у његовом наводу збачених архијереја не наводи рашки митрополиг Јевстатије, за кога, В. на стр. 25. наведе, како је и он, пошто је збачен био, вршио владичанска права и дужности у народу.

У осталом, да поменуто писмо Савино ниЈе „важан савземени докуменат". то је признао 1885. у 39. бр. „ Сшражилова" и покојни архимандрит Нићифор Дучић, рекавпш: „ — а што су у Савину писму споменуте и оне епархије, с којих владике нису били прогнати, то је за то, да би иисмо учинило дубљи утисак на митроиолита Платона". Да, ти су „дубљи разлози" навели митр. Саву, да у име тобоже 9 збачених српских архијереја, који нису ни били у Црној Гори, кад је он исто писмо писао, — но ако је у истини који од збачених у то време и био у животу као н. пр. ерцеговачки Стефан, који се по доласку Грка Антима склонио у ман. Дужи, дочим је Антим пренео столицу у Мостар, где је и сада, и по доласку Антимовом, Сгеван није вршио митрополијске дужности, као што погрешно тврди г. Вукићевић, који је умро 1777., и рашки Јефстатије, који је пре укинућа био збачен, био је жив још 1773. —, „него су се потуцали по српским земљама, те кад и кад крадомице рукополагали страна лица за попове". (Види из 1јХ11. „ Гласа" кр. српске академије отштампан чланак „Рашки еиископи митрополити", од Итаријона Руварца, стр. 40). 1 А да се они нису налазили у то доба у Црној Гори, то се вели и у самом Савином писму, у ком исти тобоже за себе рекоше како се неки скитају по светој Гори, а неки су заточени по различитим местима. А та се несугласица — да не рекнемо што друго — налази у Савином писму с тога, што исто писмо није писано по жељи, знању и пристанку оних 9 тобожних српских архијереја, него га је сам Сава писао у евоје име и само га је он као Црногорац онаковог могао нанисати. У истом се писму Сава тужи на неправду цариграцског патријарха због укинућа пећске натријаршије, те подједно предложио, да се за српског патријарха постави „светоцочившег" патријарха Василија Бркић архимандрит Авакум, који је с патријархом прошлог рата избегао у Русију. Он би рече био подесан (годенћ) 2 1 На дотичном је место погрешно наведено на 30. стр., да је синђелаја Јевстатијева штампана у VII. Гласнику на стр. 176. пошто је она штампана на стр. 179., и да је он 1783. руконоложао Марка за јереја, пошто га је рукоиоложно 1773., а у 5. реду од доле пвгрешно се рекло ЈеФТиније у место ЈеФСтатије. 2 Како је ова реч написана с ведиким словом, то