Srpski sion

. Бр. 11.

СРПСКИ СИОН

Стр. 297

за престо српски, пошто зна грчки и турски и њега би сви српски архијереји с радошћу примили, и ако се то одобри, да се потпише — утврди — царица и руски синод да за вавек он и његови прејемници потпадну под руски синод, и да се ни један српски архиепископ не може поставити без одобрења цари« чина и синодског. А ако узбуде нужда, може — рече — и руски архијереј постављен бити за пећског архиепископа. Не види л' се из ових речи Савини право „црногорство", који је Русима предлагао да заузму пећски престо, а то им је нредлагао и нудио не „ради дубљег утиска", него што се надао „звечећем дару." Да је Сави „пуцало" срце за пећском патријаришјом и за збаченим српским архијерејима, не би сирома патријарх Србин Василије Бркић из Црне Горе морао утећи у Русију. Сава у своме писму назива патријарха „св.јагоиочившим патријархом" и рече да је последњег рата морао утећи у Русију, и ако то није истина била, што су морали знати и Руси. Еакав је човек био митр. Сава и како се понашао спрам несретног патријарха Василија, види се из дневника неког члана руске експедиције послате 1769. у Црну Гору пед кнезом Долгоруким, шго је изишло у преводу г. Љубе Стојановића у XI. „ Тодишњици У истом се налази и ова карактеристика Савина. „Митрополит Сава је седамдеоетогодишњи старац, а 45 година је архијереј. Дволичан је, лукав, глуп, злобан, непостојан, притворан, а најгоре је то што је лаком на новце, па макар то стало и народног крвопролића. За врло мале новце разрешава убијства, а ако му је г. В. држао да је то пре8име архимандритово, те га је на8вао Авакум Годањ. А тај г. Вукићевићев Авакум Тодањ , није нико други, до ли онај архимандрит Авакум Милаковић, ког је познати пробиевет лажни дар Шћепан мали '23. Дец. 1767. поелао као свога „вјерног поеланака" (из овог се може ввдети какав је морао бити и Авакум) у Беч ћесару *со граматоју", но који је задржан у митровачком контумацу, од куда је био оправљен у Земун, а ив Земуна и не видећи Беча ни ћееара, у Србију, где је код Остужнице избачен на суво, од куда са своја три друга „отидоше в страну своју, во Чернују Гору". У његовој дружини беше и архимандрит Григорије от Дрекаловић — на другом се месту назвао Григорије Дрекаловић от Кастриотов, који је био 17вО. и 1765. арх. Нишки и „трона сербскаго ексарх" Стари срис. ваииси и патииси" од Љубе Стојановића II. 199., 222., 458.), а 178,5. се налазио чао архимандрит етавропигвјског манаетира донског, од куда је послао две књиге мвтрополиту Мојеију Путнику Албуловићу. („Стари српски записи и натписа" од Љубе Стојановића 273Ј4.)

рођаци убијеног даду мало више новаца он дозвољава убити мало пре разрешеног убицу. Ва мале новце разводи мужа од жене и венчава с другом. — — Митрополит Сава као млетачки ишијун, да би лакше могао слати извешће у Котор, о кнезу Долгоруку . Ово је нарочито ваљало — — одлазак Руса из Црне Горе у Италију чувати од митр. Саве, јер би оп као шпијун млетачки одмах о томе известио Млечане. — — и Митрополиту Сави, није било тешко, као ни његовом друго-братучеду митр. Василију с једне стране обмањивати Русе са црногорском и својом оданошћу, а с друге стране чинити услуге млетачкој републици и истовремено нудиги Аустријанцима оно исто што и Русииа. А није било с тога, што је био тако ниског карактера архијереј, да је своје писмо од 27. Окт. 1770. дужду млетачком, завршио речма: „— вашој преведрој републики понижени и облегани и добровјерни богомољац митр. скандерински и приморски целивам ваше скуте Савва Петрович" („ Моп1епедго " стр. 111. односно ,,8ктпе и X. 36.) Да оваком човеку вије било тешко понудити Русима пећску натријаршију; то ]е бар јасно! Како се митр. Сава понашао спрам несретног иатријарха Василија, који се од турског зулума склонио у Црну Гору, види С9 из истог дневника, у ком се и ово налази : „— Патријарх Василије, човек слабог здравља, средњег раста, у лицу жут, око 50 година. По тихом и умореном говору види се да је простосрдачан и прави калуђер. — — — 14. Авг. у вече предложи кнез патријарху да сутра на празник Успеније Богородице служи службу, и овај радо пристане, ну цетињски монаси с безобразном дрскошћу јаве кнезу, да они не примају иатријарха за правог него за одлученог од цркве архијереја, и да не ће допустити да служи. 1 Да би се прекратиле даље последице и сам патријарх одуста од службе, а кнез одложи да други нут испита узроке неслоге међу духовништвом. — — Кнез узнавши за вражбу и мрзост митр. Саве на патри.јарха и желећи помприти их, отправи једног официра к митр. Сави да му нрестави како несугласице међу пастирима могу оставити нпетних последица у народу. 1 Не види л' се из овог, да је црногорско свештенство — ако се онакво св^штенство могло назвати свештенством — ематрало 8а правоваљано укинуће пећске патријаршије!