Srpski sion

Б р . 13.

СРПСКИ СИОН

С тр . 363.

таго в Карловци во катедралној церкви. В пиеании доста иекусан, читати, нојати и нисати ннает, литургвју служит, чреду држит, духовннк јего хажи СтеФан јрм. раковачки. Книги: требник и каноник; одјејание чино имат; ибрик и леген бакаран, астал и кревет тишлерски, 2 столице дрвене, чаршав, 2 ћебета, јорган, 10 мот. винограда, 80 дрва шлива. От Фамилии имат матер и 2 брата у Карловци. Јеромонаси, дјакони и монаси, котори чинаго одјејанија неимјејут, сут сиј: Јрм. Теодосиј, Мојсеј; јеродјакони: Никанор, Саватиј, којима су заповедили да набаве. Написание братии изшедших из монастира: 1. Монах Пахомиј изшел из мон. 1742. с благословением блаженопочившег натриарха Арсениа четвертаго и отишел во свјатују гору, идјеже и ниње обрјстаетсја во мон. Хилендарје. По себје ничто во мон. неоставил. 2. Монах Василиј, осљепил очима и отишел в Бачку у село Шове к своим сином 1747. идјеже ниње нребивает никаковија мобилии здје во мон. неимјел ниже оставил. 3. Јрм. Исаиа Поиовић, избјегл из мон. 1743. и сталсја унитом измјенив свој закон, не знајут гдје обрјетаетсја. По јего отшествии в мон. ничто неостало. 4. Јрм. Кирил за јегово по между братии бившее несогласие и крамолу, коего ради бил арестират в дворје их вскпр. и по јегову прошенију от их вскнр. двигнут јест от здје, и во мон. Раковцје нарежден вјечно жителствовати, јеже бист 1753. Прочтохом братиам соборно их вскпр. Г. Арх. и Митр. Павла Ненадовића во осм пунктах изданаја правила 1749. Авг. 28. и на сваки пункт отвјет посљедует игумена и братии, и тако на 1. Правила свјатоиочившаго Арх. и Митр. Г. Викентиа Јоановића имјели но редко на соборах прочитавали, и њекаја в них писана исполњавали а њекаја неисполњавали. 2. Что до церкви надлежит и во икономии монастирској исполњавали јесу. 3. Божесгвснаја служба от њеколико времене, непресјекомо во дни невозбранија от церкви, бивает. 4. Јакоже новељеваетсја в сем правиље, тако церков содержит. 5. Тужити к мирским властем неотходили. 6. Без благословенија настојателева братија в села и в вароши неотходили, но ио два с це-

дулом неотходили. 7. Пункт сеј во всем сохравен јест бил. 8. Јакоже во инструкции гласит за циркуларе совершивали јесу. Такожде прочтохом братијам в 34 пунктах на љето 1733. от свјатопочившаго Арх. и Митр. Г. Викентиа Јоановића изданаја правила, и ИА сиј пункт отвјет игумена и братии посљедует, и убо на — — одговор као и код других манастира. Из више писатих братии по игумење Арсении, соборним братством наредихомЈрм. Јоаса®а паки намјестником потвердихом. Член перви — — јрм. Висарион. „ втори — — јрм. Григориј котори будут с игуменом, о вејех дјељех монастирских договор имати; јерођакон Никааор еклисиарх; вишепомјанутп Јоаса® намјестник такожде и иротоколист Да будет; магистер јеродјакон СераФИМ, као што је наведено код СоФронија јрм. врдничког; јрм. Теодосиј кључар; јеродјакон Севатиј трапезар. Под датумом сего 1. Августа положиша в церкви како игумен намјестник, тако и заклети старци свој јурамент пред свјатим евангелием и честним крестом. Дјаци монастирски : ЈеФтимиј дјак јрм. Висариона р. у Беочину селу, љ. 12., учитсја часослову. Написание слуг монастирских: Рада Симић родилсја у Сараеву, љ. 48, нежењен, службоју мјешаја и кувар, годишну плату имат 25 Фор. (Свршиће се.) Протоколон Приопштио Д. Р(Наставак.) А п р и л и а. 1. Написах (но иод 25. Маја 1751.) атестацију архимандритов: крушедолскаго, хоиовскаго, раковачкаго и ншшатовачкаго, от них у име всјех фрушкогорских монастиреј игуменов и братства иотписатују, за двакратное черногорскаго епископа Г. Ваеилиа, иекскаго патриарха Г. Арсе ниа посланика, опутовање по свих Фрушкогорских монастирех, и како јединожди и епархију Арх. Митр. Срсмскују јест с препоруком Г. Архиспископа опутовал, и јако от монастирех, тако