Srpski sion

С тр . 375.

углађености да игра прву улогу у овостраном Српству, а кадар је изазвати сумњу и страховање у онима, који код тог органа, као анелационог форума по нужди морају затражити ираведно решење својих ствари, јер убија у њима веру и иоуздање. да ће им тај орган ствари ио правди и закону, а не но полатичкој заслепљености и иристрасности решити. Чини дакле иосве дубијозном правну сигурност, јер ону иартају, ко.ја је с тим органом у начелној опреци, нредаје на милост и иемилост неограниченој нартајској страсти, што тим лакше учинити може, јер су му чланови од првог до последњег најпре и најпре чланови политичке странке и тек по том учасници оне власти, која би морала стојати на становишту правде и закона и највише објективности и до које страст и пристрасност, а мржња још мање, не би никада допрети смеле. Ова жалосна иојава нас гони, да против партајске самовоље саборског одбора, а у интересу појачаља правне сигурности затражимо знштите код извора и позваног зашштника закона и правде, и да праведно и објективно решење наше ствари поверимо Вашој Преузвишености, као мудроме руководитељу краљевске угарске владе, у том умирујућем уверењу, да ће Преузвишеност Ваша нашу ствар нраведно и беспристрасно једино на темељу и у емислу закона и правде решити. Преузвишени Госиодиие Грофе! У име свих манастира митрополије карловачке, а на темељу писменог овлаштења њиховог, које се налази при меморандуму, кога ('мо преузв. г. Коломану Оелу нредали, част нам је против незаконитих одлука саборског отбора бр. СО 10559 2971 ех 1903. и 00 2603[735 ех 1904. Иреузвишености Вашој у ннјдубљој понизности поднети следећу иредставку однпсно П р и з и в молећи најпонизннје Преузвишеност Вашу, да обзиром на то, што смо постанак, правне одношаје и обавезе поверених нам, и нама на уживање вековима већ преданих задужбина према народно црквеној автономији у меморандуму. кога предадосмо' г. Коломану Селу, довољно и разговетно разложили и расвеглили, 'Јему ништа додати немамо;

обзиром на то, што је саборски одбор крњењем и самовласним преиначивањем појединих аозиција нашег ирорачуна свој делокруг далеко прекорачио, .јер је без обзира на споменуте у 4. тачци 19. §-а саборског устројства од г. 1875. „основне цели", шта више уз нотпуно игноровање истих, створио такове приходске изворе, односно постојеће изворе је у толикој мери проширио, да се исти без упроаашћивања објекта постићи не могу, а сужавањем појединих ставака расхода довео је манастире у такав положај, да не само да не би кадри били остварити своје основне цели, но би у свом рођеном иметку тако рећи оскудици изложени били; обзиром на то, што је саборски одбор одређењем дисциплинарних исраг& против настојатеља свој делокруг такођер прекорачио, у колико као чисто административна и контролна власт не може вршнги дисциплину над оним личностима, које нису ни чиновници ни потчињени органи његови, и коЈе су на управе манастира стављене без икаквог саутицаја његовог, ш(0 јасно сведочи, да и дисциплину над њима може једино духовна власт њихова, дакле надлежни епископ са конзисторијом својом вршити. Ова околност квалифицира поступак саборског одбора као највећу самовољу, против које се до данас, на жадост, само архидијецезална конзисторија оградила, као што се то из прилога под 4*/. види; обзиром на то, што се саборски одбор у поступку своме даје руководити само необузданом страшћу, а не хладнокрвношћу и објективним судом, и што према монашком свештенству гаји највећу мржњу, као што то прилог под 3-/. доказује, — а то је } толико жалосније, што је мотивација нападнуте одлуке саборског одбора пре у новосадској „Вастави" од речи до речи штампана била, из чега се може закључити, даје или референт одлуке саборског одбора нисао тај уводни чианак, огрешивпш се тиме о светињу званичне тајне, или је „Засгава", дакле један политичан лист, диктирала закључак саборског одбора. То је одввћ жалосна појава, јер члан највишег автономног органа, ако има појма о важности и озбиљности свога положаја, као и о светињи званичне тајне, не сме службене ствари ивговориши бар дотле, док исте стоје под расправом; ако пак стоји друга претпоставка, онда сто-