Srpski sion

Отр. 629.

\ Радња Архијерејског Синода 1776. Иревео с њемачког

3 а II и с н и к двадесет пеше седнице 28. дедембра 1776 г. држане. Присутни су осим епископа вршачког и тумача синодалног Клачањија, сви остали. Беше иотребно, да се цео Синод поново састане, како би сазнао садржину премилостивог Решкрипта од 23. овог месеца, који је нарочитим експресом послат. Царски комесар саопштава дакле пречасноме собранију, да је Њено ц. кр. ап. величанство, по садржини прев. Решкрипта од 7. нов. о. г., дало себи представити синодалне записнике од 8. 9. и 26-ог новембра, и да је о расправљеним у Синоду §-има 51 до У1. новога Регуламента одлучити благоизволело. Прво: да је ЕЕ>. величанство обнашло, да из основних разлога судство несједињених конзисторија у светским стварима даде у такав устав ставити, како би се поменути конзисторијални судови по томе уставу што лакше равнати могли, при чему је Њено величанство имало у виду државни устав, као и праксу католичке и унијатске цркве. Друго: Нотар архидијецезалне, као и дијецезалних конзисторија добиће, слично нотару митрополијске апелаторије, карактер правога конз. нриседника, као што је то обичај код земаљских власти. Требе: ЕВено величанство није обнашло одобрити 13. тач. 55. § а, по коме се свештенику, који би затвореног попа у дужностима замењивао, плаћао трошак за храну, јер нема зато извора; но у таким се случајевима има Синод постарати. да се личности за замену или из самог места, или бар из најближе околине постављају. Четврто: Пошто је Њено величанство наредило, да се свака конзисторија снабде печатом, то има сваки епископ отисак свога грба предати царскоме комесару, како би се печат са нужним натписом у Вечу поручити могао. Пешо: У погледу поднашања конзистоОРПОКИ ОИОН 1Ш.

ријалних протокола обнашло је Њено величанство, да нраведној жељи Синода задоста учини, те да од подастиран.а протокола одустане. Шесшо: Исто тако је Њено величанство ас1 §. 60. на молбу Синода дозволио, да сваки епископ у случају криминалне инквизиције против каквог свога свештеника, може из своје конзисторије два свештеника суду делегирати. Седмо : У истој ствари има се 60. §-у додати поступак за евентуалну деградацију. Осмо: Одустаје Њено величанство од 65. § а пређашњег предлога за Регуламенат у погледу школа, услед чега отпадају и све примедбе Синода на то. У погледу примедбе на 66. § због илирског књижара Девето : позван је исти дворски књижар на одговор, и пошто је исказао приличну готовину илирских књига и изјавио да ће књиге, које се од њега тражиле буду ма из иноземства, за јеФтине новце набављати и продавати, то ће Синод имати сасгавити исказ нужних књига и колико се од истих коме енископу нослати има, те све то царскоме комесару предати, како би се дворскоме књижару нужно упутство издати могло. Десешо: Додатак 75. §-у, кога је Синод молио, није могло Њено величанство ни с тога одобрити, што у овом погледу није никада било тужбе. Пошго су у синодалном протоколу од 28. септ. налазећи се, а досада још нерешени 6. 28. 29 и 30. §-и новога Регуламента, прев. Решкриптом од 14. нов. коначно решени, то је царски комесар читањем тих сада већ потврђених §-а поучио Синод, где би се у новом Регуламенту ги §-и уврстити имали. Царски комесар саопштава Синоду, да је Њено величансто прев. Решкринтом од 28. нов. о. г. поделило уверење. да као што додељењем добара Банковце и Нерадин ради боље дотације митрополиту, није имало намеру посед тих добара, као ни привилегије миломе српском народу дароване ни најмање турбирати — што је тако Њ. вел. дозволило, да се новоме Ре гуламенту дода клаузула, да се уживање тих добара, као што их је дое*ада манаст. 42