Srpski sion

С тр . 640.

СРПОКИ сион

Б р . 21.

изједначење плате што пре спроведе. На тај и само на тај начин — држим могло би се ва, свима парохијама добити стално сиремно свегатенство. I, Бванко. Банка — дукат — ради! д. р. За време нагаег гаколоваља у Карловцима, бегае неки бећар Вићентије. који би по неколико пута на дан подвикнуо : Банка ради! Хармадик ноша! Тим је речма хтео Вићен тије да докаже Карловчанима, да је банка господар и да се банком даде све иостићи, те чим покажега банку, одмах се окрене трећа нота ! Да л' је Вићентије догаао до тога, из свога сопственог посматрања — који иначе није био луд —, или је ту изреку чуо од других ; не знамо. Знамо само то, да су такво мишљење о моћи банчиној — дукатовој — имали стари поштенородни карловачки и остали грпски трговци, што се може видети из доле наведене обвезе. Знајући стари нагаи добри трговци за моћ дукатову, издадогае са осталим трговцима џелебџијама српским — митрополиту Вићентију Поповићу следећу обвезу: „Ми ниже подиисати трговци и челепчие купно вси опгаче по имену от свакога места кои се находе закона грчскаго под властију цјесарскоју по изволенију нагаему обвезуемо се за дишкреци.ју Г. Квариента на сваку годину давати по 100 дуката. Того ради и свое писмо вашем блаженству, и подиисуемо се и печатију иотврждавамо ради вјерованиа. Љета 1715. мц. Августа 23. дан у месту Карловци. И то ми кои тргуемо хиљадама и на то се иодписуемо: М. П. Биров Сганое с. р. от Будима и Иешче, М. II. Ја Илија капеган Јакшић с. р. М, II. Биров Марко от Сент-Андрее са прочима, М. П. Јанко посланик из Јегра с. р. М. М. И ја Стојко Веирварио с. р. иодписуем се са сви трговци карловачкими, М. II. Ја 'Бурица кнез от Ирига Нешковић с. р. Ја Дмитар Пауновић, посланик от Футога и Никола абажија с. р. Ја Сгеја Крагуевић от Баје И Ја Радоица Симоновић из Карливца."

А знате л' штовани читаоци, ко је био тај Квариент? То није био нико други, до ли познати Христофор Игњат пл. од Гаријана п Рала, комесар првог знаменитог народног сабора одржаног 7. Јануара и следећих дана у ман. Крушедолу. Из горње се обвезе види, да је поменутн Квариент био приступачан „звечећим разлозима", због чега је у више пута био наклоњен нашим митрополитима и народу, као шго су им били и многи други аустријски генерали, а особито комесари, из тих разлога наклоњени, о чему ћемо већ у засебном чланку коју више проговорити.

ЛИСТАК. В е с т и. Крсна олава Његове Светости. Како је дворска капела посвећена Св. Димитрију, ког свеца слави и Његова Светост , то је у очи св. Димитрија одржано бденије у капрли, на ком је присуствовала како Његова Светост, тако и високопреосвећена г. г. епископи ЈГукијан, Митужфан и Георгије. Н а св. Диаитрвја пред св. литургијом искупило се у малој дворској дворани евештенство оба реда, где је високопречасни г. архимандрит крушедолски Анатолије у име свештенства поздравио Његовој Светости крсну славу, изразивши њихову радост, што га виде здрава и чила, орна и вољва, те јој пожелео и на даље века и здравља, на што је Његова Светост захваливши се на повдраву, и одавши хвалу свевишњем творцу и своме заштитнику и патрону св. Димитрији на досадашњем животу и здрављу којима ће се молити и на даље да га одрже у животу и здрављу, да бар дочека колики толики успех на црквено-народном пољу. Пожелпвши да и они сваки своју славу дочекају у животу и здрављу, отпустп их с архијерејских благословом. Тог је дана у дворској капели св. литургију благоизволео г. епископ Лукијан одслужити, а у саборној цркви г. епископ Георгије. По свршетку св. литургије, примала је Његова Светост честитке меснпх власти н грађанства. Нред ручак је прво освећена водпца, а за тим се село за триезу, за којом је бнло преко 50 званица. Чин сечења евечарског колача обавио је г. арх. Анатолије, а колач су преломглп г. епископ Митрофан и пријатељ Његове Светостп пресветлп г.