Srpski sion

Б р . 23.

СИОН

С тр . 665

II. Високопреосвјашченому Г. и владицје, свјатјејшие — Будимские јепархие Михаилу (Милошевићу) долгољетнаго ви здравија желају. А по том вашему свјатителству св. десницу ц.јелуемо, и о свјатому монастиру извјестие творимо, како от васуду обстоешчими бједами вјеем јест и насилствован от проклетих чед агаренски, и ка запустителному падежу зрит: толико ималисмо надеждное упование от мимо грјадушчаго љета, да бисмо остали и са св. монастиром под власт свјетлосги цесарские, а сад како видимо тие се радости лишимо, но опет иго агаренски подобает нам носити, а помошчи ни откуду немамо. Тако на господа Бога упование вазлагаемо и от једни иновјерац на мамјелу узимљемо, а другим адскаја уста затикуемо, до јуче сам ти владико свети у свези на Новом Пазару био у проклети измаилски чјед, неимавши откуду должное ваздати им. У томе се вашему свјатителству препоручуемо, да нас незаборавите у ово тешко и прискорбно времје, и паки господине свјати имам тамо јединаго брата нашего монастира житеља, именем Василија, кога смо сви соборно братиа отправили милостиње ради ово чет врто љето, јест невјем что от толико врјемена твори, нити нам шчо шиље ни пак у монастир иде : Того ради молимо ваше свјатителство да га аризовете преда се и да ]а покарате, что от толико времена твори, а овамо се ни на каквом иомошчи и не приказуе. Того ради ако би се и јешче кои дан ту задржао, шчо има готово сад код себе да ми пошаље то по добри трговци зде у Белиград до г. јексарха митрополита Белиградскога, а он ће мене ласно до руке доврћи. Сваки дан наши људи доходе зде у Белиград. Прочее и свјатие ви молитви да нребивајут с нами ва сегда. Месеца Јулија 25. у Белиграду, лето 1718. Смјерни архимандрит ПаМ. П. хомие студенички недостојн Богу и земли и ваш непрестани молебник целују св. десницу с. р.

III. Преосвјашчењејши и Словесњејши Г. Г. Наш Отец и Пастир Милостивјејши (вла дици будимском Василију Димитријевићу). Совим нашим понизним писмом ми ниже именовани раби и Богомолци в. П. сцрјатавше руцје кољенма и свјатија ви сапоги лобизаем и обиду нашу предлагаем, како састоитсја монастир наш Студеница. Неимамо царја Благочестива и кнеза утјешенија, да слези наши пролием и обиду скажем како нињешња рат нас у васаку нишчету положи. Наш Архимандрит — Василије с њеколико братие и са адиђарима црковнима изиде под власт цесарску за некое време, а ми прочи остали братија и служители св. монастира како Немци побегоше, а ми се Турцима нредасмо и наш Архимандрит управи с Турцима с великим трошком и не би нам силе ни насилиа. Но нас проклете Клименте поараше и околни вилает; у томе ва великој нишчети состоимо, а царски данак сугубо ово време состоит: Того ради в. П. препокорно молимо: ми да имамо кога сад у ово време послати от Турака несмемо. Како сами в. П. знате, да јест от Турака велики порок на наш монастир, зашчо кад су Немци дошли па Нови Пазар, најпре су на наш монастир ударили, и нам Турци говоре, да емо ми Немце довели на Нови Пазар. У тому в. П. знате, да се наш духовник Герасим находи тамо у цесарској страни, того ради молимо да бисте га примили сад у ово време милостини ради и споможенију св. монастиру, јако слово ваше са властију јест даровано са више да не застел би монастир ва дан здравиа вашего и да не би погинули труди прежде бивших ктиторов. Прочее остаемо в. П. усердни Богомолци Месеца Августа 20. 1740. у Студеници М. П. Наместник Јоанићије јермонах са Братиеју с. р. IV. Преосвјашчењејши и Словесњејши Г. Г. Наш Отец и Патрон милостивјејши (владици будимском Василију Димитријевићу). Ваше Преосвјашченство, четверто љето избјегши иснод ига турскаго и изнели њечто