Srpski sion

Б р . 24,

СШСКИ СИОН

С тр. 708

полузваничну „Самоуираву" : „Тај полуслужбени орган — по природној осетљиности болесника, који мора да викне, кад ]а ко дирне у болесно место, — узвикнуо је на нашу оцену и осуду. Али у свој узвик по сталном обичају свих слабих бралилаца оскудних у разлозима, уплео је и личпе нападе —тако је и сестра јој „Застава", немогући разлозима побити моју чврдње, ударила у просту грдњу. Умствовање „Заставе" о приватним за кладама, тако је дешператно и нелогично, да се иије вредно на њега озбиљно ни осврнути. За чудо нам је, да се бар резона ради и угледа не подухвати какав радикалски иравник, да ма и софистиком докаже, да је Текелина заклада народна, а не пуштати којекакве дешператне „пензионирце" да то расправљају и да лист излажу потсмеху. Из куриозитета навешћемо само нешто из умсгвовања „Заставиног" пензионирца — ва. „Заставин" пензионирац рече и ову колосалну глупост, како се Његова Светост одрицала Рајачићевих заклада, од којих нај већа износи само 13.000 К, а све око 25.000 К, а грамзила за Текелином, која износи 2000000 К. У ову глупост могу веровати само они „Заставини" читаоци, који су још глупљи и неваљалији од писца „Заставиног" чланка, који се није стидео и таку глупост написати. Његова Светост није имала повода грамзити за Текелином закладом; ал су члапови саборског одбора — бар неки имали и имају повода да за њеним одузимнњем јаучу и да се чешкају. Тврдњу пензионирчеву одпосно сумњу, „да је председник гроФ Тиса створио нову асистенцију (какву асистенцију Бог те видео пишче. Ово нам некако мирише на Матину — цензуру — ревизију), која ће управљати Текелипом закладом, асистенцију која ће бити њему по вољи, и то се све догађа на прагу избора за земаљски сабор", сваки поштен Србин мора с нама заједно одбити као нросту денунцијацију. Управа Текелине закладе, није поверена макар коме, него најугледнијим људима у Српству, који се нису нримили

старатељства из личне добити, него из родољубивих побуда и највећа је нерфидија и помислити, а камо ли јавно рећи, да би њени старатељи злоупотребили свој положај на кортешке цељи. Таку им је перфидију могао добацити само оно бедно створење — познато добро у Карловцима —, које уме да одроњи нос, чим из далека угледа онасност, а овамо игра дволичну улогу, те уме и да денунцира своје другове, о чему су се и сами радикали уверили, ал га за то ипак морају да трпе. Ал ништа. ништа, имаће кад да се каје и он и радикали што су га протежирали, плаћали и трпили да ништа не ради, што треба, него да пискара разне памФлете и уређује дешператне шаљиве календаре. „Застава" врло добро зна, зашто је онолико дуго чекано на решење представке Његове Светости у погледу Текелине закладе, као и то, да није преузвишени гроФ Куен-Хедервари донео онако решење, него његов претходник, као што зна и то, ко је кумовао онаком решењу; на то јој није ни мало сметало, да осумњачи гроФа Куена и да то његово решење доведе у | свезу са продајом беочинске каје.

Кад је и како је поетало општежитије у фрушкогорским манаетирима? д. р. И ако је у познатим правидима калуђерским митроподита Вићентија Јовановића од 1733. године, калу^ерима заповеђено, да не смеју имати ништа свога, него да је оно свију њих што је у ком манастиру; ипак се завео у фрушкогорским манастирима обичај, да је сваки калуђер имао своју својину, за коју су се више бринули него за манастирску. Митрополит Ненадовић прилнком визитације фрушкогорских манастира 1753., при којој је и сам суделовао, као што се види из поменутог описа, што је прошле и ове године у овом листу излазио; увидео шта се ради и какав је живот по манастирима, те се решио, да укине „особшчину" п уведе „обшчежитие".