Srpski sion

Стр. 704

СРИСКИ сион

Бр. 24.

С тога је издао следећи циркулар на сво настојатеље фрушкогорских манастира. Исти гласи: Павел — — Понеже в монастирјех подобает обшчему житију бити по правилам св. отец, ашче ли бо не обшчаја житија будут, всјак повлечет потребнаја поособ и своеволству, и тако: ашче би особшчина недвигласја, то исправленија по уставом и спаеенија паче же и благодати Вожија и ползи всјако лишалибисја, зане бо обличаеми наши вишеречени монастири (т. ј фрушкогорски манастири), уничижаеми и поносими бивајут, что по всеј небесној, идјеже нашего благочестија восточнаго монашки чин обрјетаетсја, во царствених и прочих предјељех, обшчим житием жителствујушче. А и всја дарованија привилегијскаја от цареј, и христијанскаја милостиња на обшчество монастирское дајутсја, а не на лица и особшчини: и ради сицевија особшчини, многаја злаја, саблазниже и мирскаја попеченија и унотребленија вхпдјат: от чего и ктитори и благодјетели, и вси Христијани в сердцах своих жалост имут, а њеци того и гнугпајутсја, п замрзјели к монастирем благодјетелствовати и милостињу давати. А и особшчаци наши калогери, ради употребљаемих особшчин, мнози неприличне и небла гословене долгове чињат и христијаном досаждајут задужујући се, от куду и многе распре и мјатежи возрастили сут. и от народа зато ниње чин наш почитаетсја за работника. Срам нам буди, да за стјажателство таковое, на суд код вармеђах и магистратах, кнезовах и прочих мнрских приходим судити се, а паче нам туживати ови речени мирсти људие, и говорити да су наши калогери трговци, от чего јест и бојатисја да и негодование и немилосердие неиспливает и непривлечетсја: ибо странаго ради дјела неблаго словених тјех особшчин више изнураем жпзн нашу, нежели дља молебствија. Кнко и видјети јест, да всја она орудија потребнаја к полскому дјелу, к тому и далече мужеско и женско иолу тражећи, вјашчше обрјетаем ходити по селам, неже

в монастирје пребивати. А за облак оваковаго студа особшчини, у самом једном Срему обретајутсја, и что непрестает и исправленија неприемлет всјем несносно јест, исправитисја достоит, дондеже њесмо от Вога во вјашчши гњев подпали. Ашче и непознаемо истину, обаче видимо да све радимо, и ничего неимамо, но голи п боси ходимо, понеже от Бога благословенија неимамо. Отјалабосја јест от нас благодат, зане и ктитори и здатели серб ски деспоти, просвјетителие и научителне наших монастиреј, и прочи монастироздатели на обшчину, а не на особшчину здали јесу и са клетвоју и анатемоЈу соутвердили, кои би разорио обшчину, и в сиље тој, и аз таковија предам от ниње прокљатију, коего либо он бил чина н достоинства, и да неумаљаем разумом п умом, и да не всуе мјатемсја. Заповједаем вам ниње и в будушчее о имени Господа нашего Исуса Христа, по правилом св. отец обшчежитие во монастирјех сремских, в подкрилии фруш кија гори сушчих да будет. А котори би обшчини ради тоја от своего монастирја отбјегл, или сему исправленију противан бил, и несодержавал: того имјеем проклета и свјезана во сем и в будушчем вјецје. Ибо и свјати отци тако соутвердиша, јакоже сљедоватељње во свјати убо и ангелски образ одјејавшисја и в мона стирјех живушчи под руку божиеју первјее, таже игуменску, ни словом имут именовати твое или мов, сего или онаго. Ашче бо пјат тисјашч сушче мужие мирсти, јакоже написано јест в дјејаниј сн. апостол, и никтоже о имјении своих глаголаше что свое бити, но бјаху им всја обшча; колми паче во обшчиње живушчи не сут должни имјети своја вешчи и особнаја попеченија, неполезнаја и вреднаја. Ниже да будет посредје их мое и твое или сего или онаго. Идјеже бо сут от плевелосјејатеља дјавола, во обшчежитиих возрастили пекул, њест љепо нарицати обшчаја-житија, но разбојническаја сонмишча, свјатотатству и всјакој злобје и лукавству дјелателишча. Сего ради нарицајутсја обшчаја житија да всја обшчаја имут и да по повељенију но бозје