Srpski sion

( 14101

;и СИОН

С тр . 707.

И ако је председник кр. уг. министарства гроф Стевки Тиса, уништио саборски закључак у иогледу подигпућа парнице против епчскопа; и ако потпредседник саборског одбора нема ирава да потгшсује закључке и одлуке саборског одбора; и ако у саборском одбору седе три призната адвоката и доктора права и два фишкала, који су све речено трепали. знати; они наговоршие „напвног" потпредседника да потпише пуиомоћ за тужбу. Не ћемо да се упуштамо у оцену какву је тужбу поднео фишкал, ал ћемо да наспоменемо само то, да су сва три државна суда одбила саборски одбор са тужбом, пошто поднееена тужба „иде за обеснпжењем права, које прппада Његовом 13еличанству." Како ће трошак за исту тужбу битп мало повећи, од опог трошковннка, што смо га у последљем броју навели, ког је члан саб. одбора ноднео својој странци и вансудбено га нанлатио; питање је: ко ће га поднети т. ј. да лн потпредседник, илп фишкал или саборског одбора чланови солидарно ? Неко ће га од њих платити, и ошто га не Ле плптити Текелин фонд, као што се мислило онда, кад се закључило да се поднесе тужба, када је њиме управљао саборски одбор, те се на основу том и правио „мастан" трошковиик, а тако исто не Ле се допустити, да се исплати из другог ког фонда народног. Срећа ће још бити, ако дође само до његове исплате, а не узпма неовлаштепо пздавање пуномоћи и мало тежих последица, као што се зуца, односно како говоре „зли језици". Дооледноот. Како је благородни г. др. Милан МаксимовиЛ, зет Његове Светости, добио угарско племство и то „у признању његова опће корисног јавног дјеловања и његових заслуга па пољу народног господарства"; није чудо, ца је наша опози1цијоналн^ штамиа ударила п због тога у пецкање и исмевање, чудећи се његовим „непознатим заслугама". Е лепо! А молићемо, ннје ли и саборски одбор г. Максимовићу пре уздпгнућа његова у племство, признао му поменуте заслуге, због којпх је уздигпут у племство? Ко у то не верује, нека завири у 12. бр. „Српског митрополијског гласнпка", те ће на стр. 197. наићи, где се вели: „Узима се на знање извештај др Жарка Миладиновића и поп Боже Поповића о прегледању даљског властелинства. Изречено Њег. Светости признање на изврсном обрађивању добра и узорном реду на њему". Па кад је г. Максимовић управитељ даљског

добра, кад је ли његова заслуга, што је у њему пзврсно обрУ^ивање и узорап ред; не иада лп и на // & њега одборово признање? И кад пада, је л било умесно и паметпо замерати владп, што је препоручила г Максимовпћа бага за оне заслуге, које му је и саборски одбор призпао, да добпје племство? Саборски одбор дакле сме, а круна не сме одлп коватп г. Максимовпћа за корасно деловање на пољу народног господарства. Живела доследност! Нове земљорадничке задруге. У Смиљану, у Паучју, у ПеЛинци п Перни основаие су нове задруге са неограниченом одговорношћу.

Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Припоелано*. Белецењенп г. уредниче! Не знамо, ко вам је у броју 21. Срп. Сиоиа од ове године послао одговор са потписом „Бранко", а на нитање ваше: Како бп и најмање парохије добиле спремие свештенике?, а не ћемо то ни истраживати, јер се питање, о коме се расправља, нас калућера и не тиче. Но не можемо ипак прећутати, а да на тај одговор „Бранков" не реагирамо због оних речи, што нас калуђере на два места у свом одговору назива „неспремнима" за парохијску службу. — Истина је, да ми нисмо свршавали богословију карловачку, али смо у нашим манастприма као манаст. ђаци упућивани у свршавању богослужења и обављању најпречих дужности парохијских, те као монаси долазпмо на рукополагање спремнији од многих свршенпх богослова, и при самом свршавању те св. тајне над нама показујемо се као окретнији од многих свршених богослова. А имамо и доста примера, да многи п многп свршени богослови, кад добију парохију ма и највећу, нераде у њој ништа друго, осим онога, што и ми по нужди и потреби одређенп на адмпнистрацију и најмање парохпје, радимо, т. ј. свршавају богослужења, крштавају, венчавају и сарањују, а то исто и мп радимо, и не може нам се у томе пребацити „неспремност", јер п свршавање тих дужности учимо у манастиру од наших старијих, пошто већпна манастира имаде своје Прњаворе, у којима калуђерп и крштавају, и венчавају и сарањују. Стога одбијамо од себе тај опћенити израз „неспремпи", знајући, да има доста свештеника, који осим горе споменутпх црквено парох. * За ово не одговара уредништво.