Srpski sion

Стр. 38

СРПСКИ сион

Б р . 2.

И то иоказује. да је нашим стравкама било важније страначко лично питање, од нитања нанретка или пронадања наших општина, а под једно, да и оно нослужи као доказ, да смо ми Срби народ од срна, а не од разума. ну, поред свега тога, што је рескрипт дао нашим црквеиим општинама и сувише велику самоуправу, и што меродавни Фактори за ових 36 година т. ј од стунања у живот рескрипта, не нађоше за потребно, и ако су се толико и толико пути уверили, да нашим црквеним општинама више шкоди, него што користи сувише велика самоунрава, да ноставе неку контролу над њима, и да се сачува црквено-општински иметак од пропасти; ипак велику одговорност носе на души својо.ј окружне проте, што по нашим црквеним општинама није било друкчије и што није данас друкчије. А на њих пада та одговорност с тога, што су они могли на основу дорескриптуалних наређења, које писмених а које уобичајенчх, отклонити много и много зло и усноставити реда приликом својих визитација. Ну, старе проте, које је рескрипт затекао у служби, нису га во.чели, јер им је он умалио знатно њихов дотадашњи приход, а у неколико и власт, а уз то се и по пеки од г. г. епископа попреко гледали на њега, којима је такође он одузео много од њихове дотадашње власти, и ако им је већи нриход одредио, но што га до њега имадоше ; те су и једни и други равнодипно гледали и трнели, да се по општинама ради којегага, како би се имало основног разлога рећи: не ваља рескрипт, и он је свему злу крив! Па и многе рескриптуалне ироте попреко су гледали на рескрипт, а многе нису ни дорасли, да врше надзорпо право над општинама, бар у погледу вођења црквених рачуна, а врло је мало њих било, који су савесно вршили и духовни надзор над свештеницима, те су сасвим лабаво и површно вршило своје визитације, па се не треба чудити, што су се и под њима догађала чуда и покори по општинама и што свештенство није вршило са» весније своје дужиости.

Истина је, да рескрипт има грдних мана и недостатака, да не и неспомињемо његову сувише велику либералност и дату самоунраву, и да по њему нема никаквог права ни свештевство ни проте; ал има он и врло мудрих наређења, а особ то у погледу руковања са општинским новцем, и да је свештенство и проте вршилс савесно и родољубиво своје коптролпо право, било би но нашим онштинама са свим други ред. Овако, озлојеђено на рескрипт и свештенство и проте, допуштали су да се но онштинама ради којешта, и кад с у томе отишло и сувише далеко; тада се наравно излагао и свештевик и прота великој опасности, ако су хтели да учине реда. Било је случајева, да се претило протама и свештеницима и ревизорима смрћу, ако дотичне проневере нријаве надлежној власти. А да се одмах у почетку стало на нут нроневерама и нереду ;■» оиштинама, што се могло лако учинити; не би се много и много што-шта учинило по општинама. Већина наших прота, при својој визитацији, онако тек од ока, управо шале ради, заишту и новчане протеколе и у њих завире летимично; а да су их мало боље разгледали, нашли би у њима свакојаког чуда и покора, која би се за времена могла отклонити. Тако исто завире и у заииснике скупштинске и одборске, те се за то и догађало, да је било скупштина и одбора, који се нису 10—20 година нопуњавали, а овамо сваке године чине визитацију и подносе о њој извештај својој претпостављеној власти! Па какве су им већином у томе визи тације, такве су им и визитације парохијскиких звања. И та се визитација на много места обавља са свим олако и нееавеспо, те се за то и догађа, да се на много места не воде тачно матрикуле, а да и не говоримо о другим протоколама, што их је паро хијско свештенство водити дужно. Тако н. пр. парохијско је свешгепство дужао водити и домовни нротокол, што је душа једног парохијског звања на ми знамо неке проте, који их ни сами немају