Srpski sion
Б р. 8
СРПСКИ сион
С тр . 211.
ново изпесем пред духовне очи браће своје, како би се о њима што винте медитирало, а све у иитересу добре управе св. цркве наше, и — с овим сам задовољан.*
П и е м а Л укијана М ушицкога писата С евастијану И лијћу. Приопштио д. Р. (Наставак.) XXVII* Љубезни Севастиане! Мени се чини, да сам Војводићу казао, да се за Благовјешчение с проповједију иреправи. Ако ние тако, кажите му то. Ја онда служити не ћу. Нек се добро иренравља: он ће као служашчи — обучен проповједати. Ако хоће да буде (Зег аП&етеше Ка^есће!: иш] ЕхћоПа1ог, учинићу га таки У1се-Р1аггег-ом. Кад могу капелани бити У1се-Еггрпе81;ег-и, што је више, зашт не би могли бити, што мање. Постепено се пење свуд. Па и парох, ал мој адјутант у катихизадии, Таоки не треба тајати да ја за његову опасност знам. У Тупшловићу 15. Марта 1830. Лукиан. ХХУШ. У Плашком 12. Аир. 1830. Севастиане! Мене ће мое обитание у Карлштадту скупо и горко стати; већ мб полаже у неугодњејша отношенија. Г. обрист Огулински, Мајна, долази с визитацие свое перви пут и нарочно у грјадушчи вторник на конак, и остае овде цјели сљедујушчи дан. Сад гледај и числи све степене несгоде мое: С једне стране Епископ, Резиденциа и као Мон. Епискоиски — с друге стране Обрист, к тому Србљин, у тјесњејшем сојузу с Митрополитом, Митрополит — Х офкригсрат. — Морам с вечером Обриста дочекати, други дан у среду угостити, почастити. Несмем Обристоровицу изоставити. Овим двоим за љубов морам плашчанске госпое и оФицире позвати. Тако морам нашег кувара дозвати с трошком * Како је цитање о „Филијалима" и сувише од великог вначаја и по нашу црвву и народ, мило би нам било, да о аему и друга браћа коју више проговоре. Уред. * Лукијанових писама иа 1829. немамо. Где су, не знамо. А мораЈО их је бити. Уред.
амо и натраг,* с трошком за пристојан објед. Ево кола шиљем по њега. За вас остае паракувар. За 20 персона морам најмање справити. Пошљите столњак, њеколико салвети, жлица, сребрених ножева. УогЈа^ббе! — нужднаја за мелшпајз и бакерај — постни и мрсни. Мало телетине —- черег стражњи. — Шилера и пишкоте. Ротквице и путера. Шећера ништа нисам понео: пошљите га и још ка®е. — За постна јела пошљите сочива, спанаћа. Бре и за мрене цушпајзе. Бре и кар®иоле. Да им докажемо, шта морамо вући из Карлштата. Нит' морам, нит' хоћу савершено доказивати, ал' морам от части, да своим ђаволсм свећицу упалим. Немам кад гшсати. Помозите, да сви буду задовољни с угошчением на цјелу годину, от стране Епископа. У дјели епархие за сав огулински диштрикт намјеравам као на визитации толико свршити, колико је довољно за цјелу гедину с обитанием плашчанским. Пошљите ми сва акта консисториална, која нису у пређашњем конситојЈиуму иредузета. Маринаде пошљите. Добра уља, и мало добра отца. Шунке има ; швајцерска сира. Прота Будачки нек Форштекуе ас1 У1гез 8Мох1-е. Могао би кувар — може бити — готови бакераја донети. Овде нема лонаца, нек донеее те ј и две шерпење. С овом баталиом предупредићемо трошку плашчанском цјеле године. Иошљите маказе. Овде оскудјевају кључеви от канцеларие и от ормана, гдје су Флаше. Ние ли то ваша кривица? У наиредак ће кувар и хоФмајетор мој предходити морати, па онда на готово Принципал. 1 фунту свећа лојани. Л. М. XXIX. Севастиане! Нисам срећу добио, што сам на Рватску Диету поитао, — Разумјевши, да би на велику компромисију моег Достоинства био без иристојашче ми столице — без сееие као и на Мађарској Диети предпочто сједити у гостионици — ћеу 4ег Кгопе — у доброј, љепој и иуне тишине — тсо&ш1о: и онако сам у 11 сати ноћи дошао. Чини ми се, да ћу данас после нодне (сад је 12 сати) учинити визиту Бану и Командирендеру па сутра рано по ношти до Вараждина, па ћемо тамо радити. Ово је тешка невоља и трошак! У Загребу 22. Јул. 1830. Л. М. Епископ.