Srpski sion

Стр 214.

СРПСКИ сион

Б р. 8.

најпре 25 ®ор. а после 75 ®ор. Но већ их немам. Узајмљуем. Пошљите от сидоксие, ил на рачун те зајам узети пошљите. Читајте отговор обгачества Триестанског, па узданите са мном заедно. АсИеи ползо и елаво епархијског народа ! Така ми је помоћ и овде. Таите от Карлштађана. Претнера храбрите и задержавајте једнако дом за школу. Шат како одољемо. Већ сам Хидингеру секретару опоменуо за Уегет. Он рече: Ез шг<1 ке1П Апзкапс! зеуп. Секретару остављам једну собу у квартиру мом ш (1ег 81ас11; 648. и препитание близу квартира ћеу с1ет Сав^еђег 1т 8сћ1о8зег1легћаи§ Ре1ег Нагег Хг. 712. Пашем му, да ми јави, како дође. А и ја ћу му и аре из Пожуна иисати. Оданде ћу оиет амо. Заборавио сам коресподенцију митрополитову самном о Резидедии понети. Ваља да ћете је наћи у оном Га&сЈкћу Ое&исћ пасћ КагМасМ; ги ићегб1е4е1п. Или Ш, ић1. Нађите и пошљите. Из акта стари покојног епискоиа, принесена из Плашког и у мом ормару сушчи онај акт от НоЉпе&б-КаШ-а „В1е Нег84е11ип§ с!ег ћ18сћбв1сћеп КевМепгеп Иед! (1еп В18сћбГеп зеЉб! оћ —". Ово је почетак — тражи, нађи, пошљи. Л. М. Еиископ. XXXVII. У Ножуну 27 - Авг ' 8. (Јепт. Севастиане! Амо сам синоћ из Беча — после подне у два часа пошавши — на киши у пол десет ноћу стигао. Морао сам у крчмама преношчение тражити; једва нађо ћеут Кен;ћ8 Ра1а1ти8. Данас сам пре подне био код великог Господина, кои квартире наређуе, Обершталмајетера, А^а20ТШ1Т1 ге^аИит Ма§1к1;.ег-Ехсе11еи1Ј881ти8 О. Сотев 21С8у! Дао ми је квартир у улици ОгбббПпо; N. 70О. са три собе и кујном ; ал ћу сутра после три сата моћи у њега ући. Далеко је близу Дунава — ал има башчу. Ва мене и Епископа вершачког (Максима Манујловића) ни су били наредили квартира, зашто нису мислили, да ћемо из тако далеког предјела доћи. Овде дакле тај и будимски. Походио сам их данас. Митрополит с Путником ( Јосифом ) и са своим секретаром П. Берићем и може бити са Архимандритом Живковићем (Пантелејмоном), сутра ил у петак долази. Архимандрит Јустин (Јовановић), коег је хтео повести, на смрт је болестан. Митрополитови су момци већ овде. От камердинера сам чуо, да

је у митр. двору Мутибарић протосингел, Јоановић (Евгеније) архидјакон и њеки Стојковић (Арсеније) из Сегедина или близу отонуд, очекива протодиаконство. От епископа будимског (Станковића) разумјео сам, да Митрополит њв1а није питао за мњение због преношенија Резиденције у Карлштадт. А Митрополит мени, писа, да су свију Епископа противна мњенија. Еј! што заборави оно писмо понети. Дајте ону коресподенцију, као што сам пре писао. Сад ћу их све суочити. Станковић пред вершачким изрече, да само регвопаНа и чакост противити се могу мом нредпријатију. Помози Боже! Ја му реко: Ја носим ваше писмо, гдје сте ми подробно мњение одавно открили. Шат се не будете комнромитирали. Старам се много, како ће секретар доћи — а шта би било, кад не би могао чрез недостатак новца (ал и ви би онда криви били!!), ил пак не би хтео као злоћудан, — ил' ако много потроши на нуту- — 0 чрезвичајно ћу много потрошити! Локаја Михаила са свг. V еам» обратио у јегера. Ничпм же менши во владиках. Ја сам направио од црна моара аљину. Сербљин калФа у Бечу 7 година ТГегИћћгег у дућану (њеке удовице), препоручуе се за кројача клира. Други ћу пут казати други трошак. Онај крест от Роксандића или паче крестове дао сам код јувелира цјенити: не даје више цјене оном от камења него 50 Фр. сребра, а оном от злата с ланцем звједно 150 Фор. сребра (но може бити без руку.) Ва то ја одустаем от оне погодбе и уничтожавам ону облигацију. Нигда ме ти више не нагони на подобиу раскош и бездјелицу. Гледај како ћеш уничтожити облигацију! Ја сам у нужди оба креста заложио у 120 Фор. сребра. Дај новце да искупим, па да се ове туђе неиотребне ствари ослободим- С Богом. Л. М. ХХХУШ. У Пожуну 31. Ав\ 1830. Севастиане! Само четврт часа имам до одласка поште. За то ево мало: Ручао сам код Г. Митрополита с прочима Епископима. Питао сам га за окрут. Он каже: нема — сербеким Епископом не треба. Парадирају само Римски: Ми смо, ја рече, таким начином само ЗресШогез. Ништа друго, отговори он. — Свима нам каже, да о том и не говоримо