Srpski sion

Б Р. 8.

ОРШЖИ сион

( ТР. 197.

шеја деремонијам, Тако вас ожидајушче остаем Преосвјашченства вашего Б. М. православни Архиепискои Пекски и цјелаго Илирика Патриарх Благ желатељ Арсениј Јоановић с. р. В Карловцје 14. Маја 1743. Из овог се види, да је патријарх Арсеније Јовановић Шакабента — СоФронија Јовановића посветио за владику пре потврде даричине. у СоФронијеје Јовановић посвећен дакле за владику 22. Маја 1743. на Духове, а пе 23. Марта и. г. као што се наводи у Шематизмима накрачке енархије и у Шематизму митроиолије карловачке за 1900. годину.

\ ^/ Покушај да Срби источно православне вере усвоје нов — Григоријев — календар. д. Р. У брошири „ Како је иостао данашњи број заиоведних иразника у Срба". Београд 1888., ми смо ,ча стр. 7. рекли: „Но бар све ло 4. Октобра 1814., смео је српски народ употребљавати и држати се старог календара, а тада је цар Фрања I. издао преко кр. угарског намегничког савета налог митрополиту Огевану Сфатимировићу, у ком је од њега искао савета, како би се и кад да се уведе нови календар код српског народа". „Митрополит је Сгратимировић на то одговорио 9. Новембра и. г. и то на латинском језику, у ком је одговору темељно и мушки доказао немогућност усвајања новога календара код православних". „Тај је Стратимировићев одговор у целини наштампан на црквено-славенском језику у 88. књ. Љетописа (1853. II. ч.) на стр. 87 —116., а у врло опширном срнском изводу, кога је извео Анександар Стојачковић у „Зимзелену" календару за 1848. на стр. 101 —103." „И из тог се одговора види, какав је научењак и родољуб био митрополит Сгратимировић". „Уследтога Стратимировићева одговора, одустане се од увађања новога календара код православних". Како су се обично верске важније ствари нашах митрополита-патријараха, давале на мњење римским архијерејима — главнијим —, што је рађено и са предлозима и молбама патријарха Арсенија Црнојевића, које су обично даване добро цознатом кардиналу Жеополду Колонићу, највећем противнику и патријарховом и нашег народа, да о њима искаже своје мњење; тако је и горњи Стратимировићев одговор између осталих добио на мњење и римски бискуп чанадски Ладислав Кезеги. Овај је поднео следећа: „Примјечанија и разсмотренија в иризрјении нредставленија карловачкаго Архиепископа, јаже до календарја новаго касајутсја". 1. Вопрос о воведении новаго календарја, јегоже Архиеоископ Карловачки важњејшиа и тјажчајшим бити, между прочими и от туду доказивает, чго нови календар Хунгариа самаја под Рудолфом 1588. Артикла 28. с њеким вицом својеја наклоности к ветхому календарју пријала јест; но ашче испитаем силу преднаведенаго Артикла, должно закључено бити, јако Хунгари толко готови били нови календар пријати, да им царское воспоминание доволно бјаше, во јеже сие сотворити; дал би Бог да, би сие очевидно богоугодное и полезное добрјејшаго кесарја нашего намјерение от Архиепископа карловачкаго и прочих епискоиов неунитих с равноју, .јакоже от Хунгаров готовостију песпјешествуемо било, и сиј ниње помјанути вјерни средствием своих настиреј духовних сие би поњази, јако пасхалное и праздников торжествование догматов некасаетсја, но јединствено учение взирает, а јако сие премјеним подвержено било, нрешедших времен хисторици доказивајут: воистину изчезли би онија тјаготи, имиже не истинољубие но противитисја желание Г. Архиенископу карловачкому вселило јест. 2. Чго нови календар в царствје и убо от протестантов токмо 1777., от Англии же 1763. при.јат јест; сиј примјери не служат во устрашение но наче одушевление неунитов, ихже стидитисја би подобало, что истекши уже 233 љетом от воведенија н. кал., в математических науках не у толко успјели сут, јако да би увидили нужду збившогосја поправленија. 3. Всуе тојжде Архиепископ во своем предстивлении посмјеваетсја Папје Григорију ХШ., аки би сего владјенија желание, а не нужда и нолза к поправленију календарја иринудило ;