Srpski sion

Стр 244.

СРПСКИ сион

Бр. 9.

Но ако се не би одложио сабор, као што недолази до овога часа у том погледу никаква ни виша ни највиша наредба, и ми узморамо, као што морамо на тај случај имати дела у њему онда би нам било врло тешко погодити без Ваше Светости онај пут, који ће одговарати и највишој вољи ЕБегова Величанства и правој користи православнога народа нашега. То двоје имајући пред очима, повлађујем себи молити В. 0. најпокорние, да нас неоставите самих на овоме сабору, који ће бити знаменит ио задатку своме, а постаје околностима, које се стичу око њега. Ако ли неби могли испунити никако те молбе моје, која се оснива на жељи цјелога правсславија овдашњега, онда ћете ми учинити велику милост, ако ми обзнаните од прилике правац, кога ми се ваља држати у изванредним овим околностима. Избори заступника у овој жуианији испали су онако, као што се могло желити онда, кад се поговарало о томе; али из Срема долазе у новинама имена и таких заступника, којима се није надао окде нико живи. Свакојако би било добро, да дођу бар од стране манастира и конзисториума људи, који ће претегнути разумом, знањем и речвтошћу оне жупанијске и варошке. Како би било, да одредите В. С. Германа и ТеоФана; они би могли и словом и дјелом одговорити жељи Вашој, и могли би потпомоћи мене у извршивању воље Ваше? У осталом очекујући милостивога упутства или в.јести радостне, да ће видити Загреб овога пута и нашега Патријарха, усуђујем се јавити овом приликом, да ми није било могуће држати иншгалацие о Петрову, као што сам желио, и да сам принуђен био одложити тај акт до свршегка сабора, и препоручујући се милости и љубави Вашој с цјеливањем патријарашке Деснице, јесам Ваше Светости у Пакрацу 24. Јунија 1865. нокорњејши слуга Никанор с. р. владика пакрачки. Патријарх је ово писмо примио у Карловцима 29. Јунија 1865.

* * * Уз ова писма Никанорова, налази се на једном листићу написано руком патријарха Самуила Маширевића: Будући је језик, којим браћа наша Хрвати своје, и којим ми наше књиге пишемо, један и исти књига и литератур^ језик; зато ја предлажем и желим, да се у куриалном штилу тај језик хрватскосрбски, или србско-хрватски назове и у књигу закона уведе. У приватном нак животу, свободно стои браћи Хрватом језика књиге њихове чисто хрватским, нама пак Србљем наш језик књиге чисто србски звати. Депутации, која би Адресу Цару поднети, и одношеније своје прама Беча и Пеште и прама заједнички послова прецизирати имала, налази да вонрос војводовине дотакнут буде, по закључењу Благовештенског сабора. * # ' •» . * И из ова се два нисма Никанорова види, какве је он њежне осећаје имао спрам патријарха Самуила Маширевића, а какве је имао спрам патријарха ЈосиФа Рајачића, види сем из његове „АвтобиограФије", која излази у „Богословском гласнику," а још више из књижице: „Светковање Благовести 1846.", и „Слово светом патријарху српском ЈосиФу 1. Маја 1850. говорено." А што је имао спрам њих шако њежне осећаје, то је с тога, што је он одрастао и што се васпитао у „старој јерархији", где. су млађи и знали поштовати и поштовали своје старешине и били им у свему десна рука. Вотум канцеларие мажареке дворне ради расцианским Патријархом или Митроиолитом чрез под ./• А. здје ирислушајушч мемориал иросимаго иотверждениа на тииу иризакључених иривилегии. Приошнтио: Д. Р. Пошто је патријарх Арсеније Јовановић Шачабента видео> да се поред свију његових молаба не нотврђују српске привилегије ; договори се са народним првацима, да се цошље