Srpski sion

В р . 9.

СРПСКМ сион

С тр . 233.

чин конзисторија и не види оне, који ступају у свештенички чин, а патријарх односно епи скоп у више прилика виде их тек онда, кад дођу да се зађаконе односно запопе. Испитно пак новеренство за полагање стечајног испита за парохе, има да обавља испит из прописаних предмвта само са овима, које кон зисгорија припусти испиту. Од ступања рескрипта у живот, нису конзисторијални испит — т. ј. пред конзисторијом иолагали никад они, који су постајали ђаконима и свештеницима, јер да су га полагали, знало би се како се и шта се подразумевало под њиме, пошто су у то доба били у животу они, који су учествовали при донашању поменутог рескринтуалног наређења, а не полажу га ви данас. И но томе §§. 56. II. и 10. Ш. е) IV. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. нити су имали кад важности, нита имају данае. А да су имали и да иаају, многи и многи не би ностао парохом, и много би мање било и процеса са неподесним свештеницима. Није л' се подразумевао поменути испит конзисторијални и пред конзисторијом у оном смислу, у ком смо га ми себи замислили и еавели; онда је и то једаи доказ више, како у поменутом рескрипту има супротних и излишних наређења, и то у оним стварима, о којима није било наређења у лутеранском устројству, од куда је сабор 186415. узимао грађу за свој рад, а подједно и како се шго-но реч на дохват радило. Како су Румуни у том погледу билу мудри и практични.! У њиховом „ Организациопом штатуту" у §. 13 вели се: „— — — Ови иак кандидати — када се ишту на свештеничко место, имају бити свршени богослови, који су и за учитељски позив спремни, и морају бити снабдевени сведоџбом од конзисторије, да су за свештенички чин способни" (Види §. 121.). А §. 121. 8.) „Послови су ужег дрквеног савета (конзисторије); — — Изашиље стално поверенство ради исиитивања оних лица, која, се имају на свештенички чин подићи". (Види §. 18.). У овим наређељиаа нема никакве супротности и нејасности, као што их има у нашим. У матици нашег рескрипта — лутеранском устројству — у погледу способности свешге-

ничких кандидата, налази се у §. 34. 1.) „За пароха могу бити изабрати — — — и за самоетално огправљање парохијског звања законито проглашени за. епособне парохијски помоћници и богословски кандидати, који су навршили 24. годину — А у §. 102. 2.) „Вишем црквеном савету (ОћегИгсћепгаНт-у) спада у делокруг: врши надзор црквени при испиту свештеничких кандидата — Пошто је и ово наређење доста нејасно; није чудо, што је и наше не само нејасно, него и супротно. Какво је мњење о §§. 56. II. 10. Н1. е) и 3. VI. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. имао патријарх Прокопије Ивачковић, види се из следећег званичног списа, што га је управио владици бачком Герману Анђелићу. Исто гласи: Преосвјашчењејши Господине Епископе, Брате во ХрисрА љубезњејши ! На писмо Ваше од ктобра (1. Новембра) о. г. N1'. ирез. 211. чест-Имам Преосвјашченству^Вашем сљедеће одговорити. По §. 3. отд.јел. У1. превишњег кр. рескрипта од 10. Августа 1868., могу се на стечајни испит за получење парохијског званија припустити само они кандидати, који су већ од три године у духовном чину, и по §. 1. истог одјела само онај, који исплт та.ј положи, може парохијско званије получити. Томе фундаменталном закона определенију не противоречи прелазно оно опредјелење §. 30. одјел. I. којим се само овлашћује консисторија, да у известном случају и богослове обштинама на избор (за свештенике) представити може, јер тако од конзисторије представљено и од обштиее изабрано, те усљед тога по предходном положењу испита пред еиархијском конзисторијом рукоположено, и на своје опредјелење послано лице, неможе се никако иравим парохом сматрати, но само администратором парохије, тога ради, што за получење нарохијског званија иште се задовољавајуће положење стечајнога испита; а да се тако лице на стечајни испит припусти, мора три године у духовном чину пробавити. Онредјелењем §. 30. Одјел^ I. хтело се само ировидити, да у малим парохијским местима, на која квалификовани неби конкурирати хтели душепонеченије уштрба не*