Srpski sion

БР. 10

СРПСКИ СИОН

С тр . 277.

Протслсол. Се посљедует слово и отвјет на милостиву заповјед патриаршеску и архиерејску изданују 9. Јуниа 1747. от сабора архиерејскаго на ексарха кир ЈеФрема Марковића, которују днез ниже положенаго датума реченому ексарху пред нами публидирахом за субшчандију в Бозје почившаго преосвјашчењејшаго Г. архиереја костајничког хажи СтеФана Љубибратића, и он ексарх с всјаким иокорним респектом јему објавленују заповед како почитавал, тако и обешчалсе по чистеј своеј совјести сказати и на писмо дати что и колико ири јего руках от вешчеј движимих и недкижимих покојнаго господина владике Љубибратића обрјетаетсје, чтоли пак у других лиц при их руках обрјетаетсја. Извествуетже во первих, да поп Владисав тестаменат покојнаго владике Г. Љубибратића иисал, тако и теФтере от субстанцие, како сам нокојни Г. владика јему сказал, а он о свему болше может сказати речени поп Владисав КаФежић. Призват бист поп Владисав да слово и отвјет даст на сие, за тестамент, за писма и теФтере, и за прочу субшчанцију, котори сице нам извјествовал: тестаменат јест писал и на аманет краински оФицири у монасгиру Комоговини Господину капитану Тоши Николићу предали, тогда у Комоговини монастиру и субшчанцију у сандуках обрјетајушчусе отварали и пописали, которују пои Владисав своеју рукоју јест писал, и оФицири у свое руке примили, и он незнает кому су их дали, а что касаетсе за субшчанцију по високој зановједи патриаршеској и архаерејској извјестие дати, то нокорне обешчаетсе, по своеј чистој савјести, всја јаже знает о неј повод за живота и по смерти нокојнаго владике Г. Љубибратића что се с њеју сотворило, извјестно пописати јелика и нам зде от уст сказао, и именует зде све оне Господу официре, кои су онде били о погребу и субшчанцију пописивапи, и тесгамент и субшчанцију примали и на аманет онде или где су знали оставили, а ови сут: кнез зрински Благое Филиповић село Шушњара,

кнез костајничке краине Пејак Вујаклија села Јошавице, кнез костајиичке краине Мијат Боројевић села того, кнез поглинске краине Вучимир ТриФуновић села Дреновца, капитан Тоша Николић из Костајнице, фурир костајнички Божо Стричевић, Гајо Попић из Костајницо. От клераже ту јесу орисутствовали сиј посљедујушчи: Протопоп костајнички Максим Поповић. И тако ови Официри и протопопа сандуке јесу предали от субшчаиције покојнаго Г владике ЈеФрему Марковићу, ексарху покојнаго архиереа на сохранение, и он оставил у игумена Комоговскаго РаФаила Полимца у јего келии. И на конец сего сесиоеа дадесе от нас заповед више реченому ексарху кир ЈеФрему Марковићу, и^иопу кир Владиславу КаФежићу, да више р^^о^о субшчанции нотребита известија како су се обешчадџа попишут, и нам нредадут. Со сим ова сесија совершисја. У Костајници 3. Јулија 1747. М. Г1. Павел Ненадовић с. р. епископ карлштадски. М. П. Драгић Сударевић с. р. нротопоп перјасички. М. П. протојереј Максим Поновић с. р. костајпички. М. П. Иван Јаношевић е. р. поп дубички. * * * 1737. Анрилиа 18. в мон. Комоговини. Копиа. Зеано буди свим и свакому поглавитому лицу. кому би надлежало ово писмо ноказати, како ми ниже нодписани, по заповести и нарежденију нашего покојнаго Г. Архиереа Г. СтеФана Љубибратића бившаго Епископа Костајничкаго совокупивше се в мон. Комоговииу, и робу олити субшчанцију покојнаго Г. видјети и нреписати, и что је у кому сандуку, какоти от адићарах, тако пак и от книга црковних и проч., извидјесмо и преоисасмо, како ниже будет јавитисе.