Srpski sion

С тр . 342.

СРПСКИ сион

Кр. 12.

реплика на дуплику противнику. Тиме је бракоразводни поступак свршен и издају се сви списи конзисгоријалном фишкалу на мњење, а потом се изрече пресуда. Сваки би свештеник морао знати, а држимо да и зна, какав брачни живот влада међу супрузима у својој парохији. Где владају несугласице. диктоваће већ свештенику његова настирска мудрост шта да чини. Дознали пак свештеник, да је раздор међу суорузима већ тако овладао, да ма која странка намерава поднети тужбу за развод брака, тада ће он и не чекајући да поднесу тужбу конзистирији за развод, позваги завађене супруге, те им разложним доказима изнети штетност њихове распре и покушати прописани покушај помирења. Не раде добро они свештеници, који завађене супруге без покушаја помирења упућују конзисториЈи, те им шта више и сами тужбу праве и конзисторији шаљу.* Не раде исти добро зато, шго тиме и себи и конзисторији чине често неиотребна посла, јер се зна, да се многе и многе странке већ нри нрвом покушају измире. и пристају на даљи брачни живот. Не раде добро ни завађени супрузи, који обилазе свога свешхеника, те се директно обраћају конзисторији, јер ни у ком случају не ће се пре истрага спровести, док се не учини први покушај помирења код надлежног пароха. Онће правило како се први нокушај помирења спровађа, био би ово: Овештеник кад добије валог од конзиеториЈе, позива нреда се обе завађене странке, те мирно и озбиљно покушава да их измири. Шта ће свештеник говориги, зависи много од прилика и предмета тужбе, од вештине и разбора његова. У главном нека свештеник овако иоступа: 1.) Нек изнесе завађеним супрузима, како је Бог женидбу зато установио, да супрузи у заједници лакше поднашају разне незгоде у живогу, међусобне мане и погрешке. Зато баш и добијају у тајни брака благодат Божју. 2.) Супрузи су се нрн венчању заклели, да једно другога до смрти оставити не ће. 3.) Ако се буду развенчали, господарство ће им се * Нама су познати многи свештеници, који на жалост и срамоту е тим тужбама тргују и својим начином настоје, да им штићеник успе. Уред.

сасвим упропаститп. 4.) Какав вример дају деци својој и како ће исту одхрањивати, ако се развенчају. 5.) Колика ће се међу рођацима омраза, а у меету смутња изродити. 6.) Колика опасност прети развенчаним супрузима, да ће неморално живети и блудом згрешити. 7 ) Како је неугодно парничити се, више пуга на истрагу долазити, за којекакву сведоџбу и сведоке брвнути се. 8.) Како јо тешко своју тврдњу довољно доказати. 9.) С каквом је све то дангубом и трошком скопчано. 10.) Како је напротив племенито нанешене увреде опрос/гити, особито ако тужитељ помисли, не ће ли можца и он с временом повод дати тужби, те како ће онда и он желети, да му се кривица опрости. 11.) Како ће на њима нека љага пред светом остати, све да и законито растављени буду. Свештеник може својом иницијативом неколико пута покушавати измирење. У случају сретног измирења, нема свештеник ништа јављати конзисторији, осим ако је покушај номирења отпочео по налогу конзисторије, јер у овом случају морао би, позивајући се на добивени налог конзисторије, исту известити, да је помирење покушао, и да му је сретно за руком пошло. Тим измирењем престаје свако даље службено деловање и за свештеника и за конзисторију. Само ће потребно бити, да приликом из мирења брачних другова ове озбиљно и очински опомене, да у будуће у миру живе; да се оптуженик чува свега, што би новом раздору повода дало; да тужитељ туженику из прошлости више ништа не пребацује и т. д. Ако би тужитељ ради веће своје сигурности тражио писмено обећање, да туженик не ће више н. пр, суров, расипник, блудник и т. д. бити, може свештеник и таково писмено обећање саставиги. Не пође ли за руком свештенику измирење брачних супруга, покушаће он други и трећи пут такођер својом иницијативом. Наглашујемо ноново, да и ако није пракса, да свештеник својом иницијативом чини покушаје помирења, ипак се даде оправдати такав ноступак свештеников тиме, што ће се за то време првобитн^ можда раздражење и страст утишати, те ће номирење нри поновом покушају за руксм поћи. Не пође ли свештенику ни код другог ни