Srpski sion

БР. 13.

СРПСКИ сион

С1 -Р. Мз.

сити (да ли џаковима или мозгом?) сам свој лични суд (а други н. п. религиозни људи или они, који уче религију не могу ?), он самостално ради и закључује (браву у вратима ?) и у приватном животу — тако се образује карактер. Ко не штудира математику и физику, тај није у срећи и могућности образовати карактер. Ово збиља нисмо знали. Не мислимо под најстрожију критику ставити горње ријечи, ни у диспут довести „карактер" појединих људи, јер то суделикатне ствари, али биљежимо горње ријечи ипак као ужасно управо мегаломанско самохвалисање математике и природних наука. Колико се учењем математике и природних наука без рзлигиознога моралнога основа образује карактер., навели смо већ напријед, а овдје нека Грђићу за његов доказ горњега, а у интерес његов еманципчције од религије и религиозног јарма, ропског, средњевјековног примјером послуже још и Кечкемети, Јелинек и толики други дефрауданти и швиндлери, који су тако добро знали „рачунати" и „самостално" радити, да им се у траг угало тек након дугог времена и истраживања. Па и „карактер" Папакосте није тако за одбацивање, јер и он је добро знао физику и красно разумијевао практичну употребу полуге и сврдла, да је страх и трепет био вертхајмовим касама. Зато бришимо религију, јер она не васпитава гсарактере! Свијетле слике из библијске повијести и повијести хришћанске цркве замијениће галерија математичара и природњака, јер то су махом „карактерни људи", који „распознају разноликост ствари и њихов одношај и законитост". Ни бриге нас више, кад нам затреба карактерних људи, математика и природне науке ће нам већ лиферовати. Јер шта је моћ религиозног васпитања спрам успјеха, који на ученика чини учење математике и природних наука, „гдје се човјек уздиже мислима и осјећајима, кад истражује оне велике задатке, на којима ради човјечанство вијековима. Како је пријатан осјећај, кад се какав тежи задатак ријеши !" вели Грђић. ОРПОКИ ОИОН 1(0*.

А зар није још много пријатнији осјећај и још већа радост за хришћанина учинити некоме добро и милосрдно дјело и видјети, да је неко срећан, што га је он срећна учинио. Цијенимо законе природне и не омаловажавамо проналаске, до којих човјечанство долази, али зар стога да заборавимо на морални закон Божји ми људи од религије, и да пуштамо у безбожности васпитавати генерације за покор и пропаст? А да темељно изучавање природних наука и математике не води оном, што Грђић „закључује", свједоче ријечи Бекона Веруламскога : „Беуез диз1из (т рћПозорШа е! аШз с1ос1пшз) тоуеге Гог&ззе роззе асЗ аШеЈзтит, зес1 р1етогез ћаиз1из (какви су били Бзутн, Лине, Коперник и други прави карактери) ас1 геН§шпет гес1исеге". И зар да мирним оком трпимо пропагисање, „слободоумности" и за љубав законитости у физичној природи човјечијој одбацујемо и газимо законитост у духовној моралној човјечијој природи? Зар није узвишено и за истиниту културу и право образовање од пријеке погребе распознавање добра и зла, и то не „слободоумно" ни према клими или темпераменту, него увијек једнако за све људе, за све крајеве и времена, јер у моралу нема слободоумне моде, јер се он равна по позитивном Божјем закону, који је вјечит и неизмјењив. Лијепо је и корисно распозеавање природних закона, али зар није лепгпе и кориснаје распознавати себе у различитим приликама живота ? Мислимо за извјесно и из правога увјерења говорнмо, да знати ријешити судар кугала није од толике и опћените вриједности, као знати наћи се и распознати и на посао рпјешити у судару и лому многих и тешких прилика и догађаја у животу. Колико би по ријечима Грђића оно прво знање и њему слично веома бистрило и оштрило човјечију памет. зар толико ово друго знање човјека помрачује, залу^ује и унесрећава ? Или зар је од веће важности по људски род и срећу му распознавање и проматрање пјега на сунцу, него проматрање пјега на срцу и души човјечијој ? Ма колико рачунали, 29