Srpski sion

Сг?. 462.

(ТИСКИ сион

ВР. 16

А. Делокруг српскога народнога сабора. §. 1. Српском у царевини аустријској живућем народу православне вере при пада право, по старим од пређашњих владара за заслуге подељених и одобрених повеља, средством својих заступника у сабору састајати се, своја црквена, школска и фундационална, као и сва друга по Њ. Величанству поверена дела расправљати, те уз иста уз највишје одобрење Н>. ц. кр. апостолскога Величанства закључења доносити. По овој дефиницији српскога народнога сабора, имао би и српски православни у Далмацији живући народ участвовати код тога сабора; али у основи о суставу, делокругу и изборном реду тога сабора нема трага установи, полаг које би српски православни народ епархије далматинске био диоником саборскога пословања и благодати, које би се отуд за цркву и школство српске православне епархије далматинске получити могле. §. 6. Посланици сабора бирају се по овде прикљученом изборном реду и снабденају са односним пуномоћијем; исти мо рајц најмање 30 година сшари и беторочни бити. Додатак „исти морају и т. д." могао би се овде обзиром на §. 6. изборнога реда изоставити. §. 7. Кад народни сабор митрополита и архиеиискоиа бира, председава у седницама царски повереник, а за председничтво у расправним саборима замоли ће се најпонизније Н>. ц. кр. ап. Величанство, да на утеху народа српскога председничтво патриарху српскому најмилостивије поверити благоизволи. Овај §. требало би ево овако саставити. „Кад народни сабор митрополита бира, председава у седницама царски повереник; — а у расправним саборима прапада председништво патриарху српскому". Да се Њ. Величанство умоли, да код расправних сабора повери председништво плтриарху, не спада у законску основу, век се то мора посебном најпонизнијом репресентацијом замолити.

§ 8. сл. ф. Сва добра и задужбине црквене и народне надзирати и о њиховом руководству сходно одре^ивати. сл. д.) рачуне добара и фундација црквених и народних прегледати и к реду приводити. сл. и.) одборе из средине своје изашиљати, који ће предлоге за сабор израЈјивати. и који ће се од времена на време о точном руково|јењу народнога добра осведочити. Ове точке требало би ево овако саставити: сл. ф) Сва добра и задужбине цркве, школе и народа надзирати и о њихову руководству -одређивати. сл. х.) рачуне добара и фундација црквених, лпколских и народних прегледати и коначно решавати. сл. и.) одбор из средине своје у митрополитско-црквени савет именовати. Б. Пословни ред српскога народнога сабора. §. 1. У изборном сабору свагда председава царски повереник, а за расправне саборе следоваће уредба. Ваљало би га обзиром на опаску под А §. 7. овако штилизирати. У изборном сабору председава свагда царски повереник, а у расправним сабо рима патриарх српски. §. 3. После, кад царски повереник сабор отвореним прогласи и т. д, Ваљало би установити: После кад законито опредељено председншптво сабор отвореним прогласи итд. §. 4. У сабору најпрво припада право предлагања за претресивање предлога по високој влади одређених, царскому поверенику. Могао би се овако преиначити: У сабору припада право најприје влади, по поверенику свом предмете за претресивање предлагати. В. Изборни ред за српски народни са6 ој ) или конгрес. §. 5. Бираче опредељују у свакој црквеној скупгатини, скупштинари, који су у опћини за такове изабрани. Овај §. ваљало би овако саставити: „Бираче саборских посланика опре-