Srpski sion

отр . 468.

СРПОКИ

Сион

Б р. 16.

Како је 1858, предавао хришћанску науку протођакон ТеоФан Живковић; то је 1. Септембра и. г. упутио следеће писмо на управу гимназијску. Олавном управитељству вел. гимназије у Карловци. Као што је пре 2 године учинио Ч. Конзисториум Буковински, тако се је и ови дана обратио учитељ науке христијанске у винковачкој великој гимназији на мене с том молбом, да му приопштим учевни план науке христијанске, заједно са руководством коим се ја служим у нашем заведенију.* И зато што то ред собом доноси, а и за то, што недоумјевам како би му у томе вопросу данас одговорити ваљало; упутио сам га са његовим захтевима на славно Управитељство. Међутим то ми је дало повода, да напишем мое мишљење, како би према данашњем земаљском гамназија устројству ову катедру регулирати ваљало. Ово моје немјеродателно мњење славном Управитељству у прилогу •/. учтивјејше подносећи,по дужеости званија моего, остављам му на благорасуђење, да нриликом, кад се ово питање покрене — чему би већ крајње време било, — може од тога чинити произволнога употребљења. У случају пак овом, ако би изванредне какве околности томе плану на путу етајале, или би нужда захтевала, да се и даље при ста ром остане, изволит ће славно Управчтељство овај акт положиги у гимназијалну архиву, с коим сам ја, ако иначе воља Божија или воља високе мое власти духовне, не би наредила, седмогодишње мое служење у овдашњој гимназији закључити намјерио. У осталом са сваким почитанием јесам покорњејши слуга ТеоФаи с. р. Ио новоме. уетројству земаљски гимназија, кога се придржавају и нриватна за ведениЈа, која траже признања јавнога заовое дјелање, и од стране заведенија државни, спада и наука Благочестија нашег међ обвезателне учевне нредмете. * То је био парох Марко Јанковић. Уред.

Ово је и пређе тако било. Предмет је ово, кои и по виспрености својој, и по благодатним посљедицама своим, и по особитом призрењу државе највише заслужуе, да се узме на око према устројству учевни заведенија, према начину обдјелавања други предмета у њима, кои, ако и је зу важаи и полезни за човека, ипак далеко натраг стое за науком Благочестија. Ову истину искуство човечества, историа живота државнога, давео је већ потврдила и она је тако јасна, да би било излишно, у пространие доказивање тога уиуштати се. Довољно је само напоменути, да никакав, или тек сумнителан успјех ученика у овом предмету једном, кадар је обнажити цело лепо знање и вештину, кое је стекао он у другим струкама духовнога живота и напрезања свога. Сама даое потреба времена, потреба новооти учевне гимназиа земаљски, потреба плодоносног решиекта ови завденнја у јавноме свету захтева, да се и науки Благочестија онаково внимание даде, кое доликуе новоме устројству свију други учевни предмета. Не ћу да спомињем онога интереса, коме се црква сама са највећим правом од ови заведенија надати има, и кои интерес. поред равнодушеог обдјелавања овога ноља јуношеске дјелателности највише трци уштрба. Наша је црква увек дубоко по читала овај интерес, и то се најбоље види из историе нашега синодолног катихисиса. Наша ће црква и данас радовати се цјелим и времену сходним руковању знаме ните ове кориети њене; иначе би била она девиза живота нашег домаћег: неразлучно споење школе и цркве, једна праздна реч, која не би кадра била допрети даље од органа слуха нашега. Наша младеж разсејана је по Карловци, Н. Саду, Осеку, Бинковци, Карловцу, Загребу, Темишвару, Бечкереку, Брбасу, Пешги и по другим местима. По свима заведенијама нова система развила се, нови дух дише, нова се енабдјевања теку, за нове потребе свестранога н.шретка човечанства. У свима овим заведенијама нрво међу учевним предметима заузела је наука христијанека; а на