Srpski sion

бр. 16

СРПСКИ СИОН

С тр . 475.

Г 0 В 0 р архимандрита Димитрија Бранковића над одром -ј- архимандрита Илариона Руварца. Тужни зборе! Плачи српска цркво, ридај српски народе, те речи као да се чују иза таласања звоновног звука, што се разлеже са куле ове свете обител.и, а као неки одјек туге и жалости овопределне цркве и њеног монаштва, измешане са тугом просвете и науке, — кад се оглашује, да је старешина ове куће, високочасни архимандрит, многозаслужни настојатељ, предобри духовни отац. скромни и смирени јеромонах, многоцењени и многоуважени научењак, никад незаборављени и непрежаљени и за дуго и дуго ненакнадими господин Иларион Руварац умро, у хладни гроб легао. Звоно оглашује и на далеко разглашује, да се овај велики бесмртни дух из свог тесног тела привремено иселио, да се шњиме једном ппет а за навек и вечито сједини — када с<шж Гдк кк покм^кнж, во гласк ар^аггиовФ, и кх трбк-к ВжУи снидетх сх нЈвесе, и <иертк'|'и и? Хјјт-к воскресн^тх. На позив тужног гласа сакупили смо се око земних остатака милог нам покојника, да им укажемо пре нег што се на почивање у гроб положе, још једном наше Хришћанско поштовање према њима, као храму оног духа, који је своје тело за опште добро неуморно радећи заморио, и тиме заслужени му починак припремио. Сакупљени, целивајмо тело последњим временитим целивом и поклонимо се духу његовом и целивајмо га целивом духовним, — јер то беше за рад неуморан дух, који испитиваше и Божанске и људске истине, а шњима се бавио, да се према животном и сталешком му позиву подвигом добрим подвизава и да тим начином спреми себи лично спасење, и да отклони све што смета, да се будући живот може задобити. То беше одличан дух, који се само вечитој истини клањао, и шњоме загрејан дела и недела оцењивао и пресу^ивао, дела и недела, која како у непо-

средној садашњости, тако и у давнашњој прошлости уплива имафаху на развитак људског друштва у опште а на развитак српског народа и цркве напосе. То беше снажан дух, који је једино и искључиво истини служио, који је чисту истину безобзирно трубио, и ако је тога ради и непријатности у земаљском свом боравку имао. Дух узорит, целомудрен, смиреномудрен, дуготрпељив, пун љубави. Дух поштена човека, добра свештеника, смирена монаха, плодовитог научењака. Дух који је са телом својим створен 1832. угледавши света ро^ењем дана 1. Септембера у родитељском дому у Митровици од оца свештеника Василија и матере Јулијане, разборите и духовите женске, који српском народу четир одлична сина дароваху, пок. Косту, сада на жалост већ пок. Илариона, пресветлог Лазу и пречасног Димитрија. Основне школе свршио је у Вановцима где му је отац парох био, гимназију у Карловцима и Б^чу, права у Бечу, Богословију у Ср. Карловцима. По сршеним наукама закалуђерио се у манастиру Кругпедолу, по сопственом казивању као човек, који је у себе повучен, осећао је потребу да се из света извуче, да се света одрекне, за који се није никад одушевљавао, света, који са начином живлења већине људи у њему далеко одстоји од слике оног света, ради које јс Створитељ свет створио. Тужни зборе! Кратко је сад време, а велики је живот, што га је покојник на овој земљи проживео, а да би у овим тренутцима превелике туге и жалости могли изнети из живота све оно, што се изнети мора, те да слика животописна буде тачна, буде верна, буде исцрпна. Једно ћу само да изнесем, а што је за нас монахе поучно, то је, да је покојник величину свога духа на нишчету своју употребљавао, јер је био нишч духом. Потпуно схвативши дубоки значај јеванђеоских речи: Влажени ницј Т и д В комх, тврдо је веровао, да неможе бити личног спасења човеку, који неупознаје ништа-