Srpski sion

1>р. 16

СРПСКИ сион

очекивати имали, да ће учпњеној наново погодби Император и краљ Леоподд после повраћеног мира от слова до слова удовлетворити и обећану своју милост и благоутробије у самој ствари засведочити. За времена предречене војне јошче једно таково обетојатељство, које се овде прећутати не може, будући да ону рану себи нааесену и данашни дан род Расцијански оплакује, и која је као знак будућем свом злостраданију била, догодило се. Јер предречени Георгиј II. Деспот Бранковић, о ком је казано, да је најпре Резиндет кнеза Седмиградског Михаила Ат;фије код порте Отоманске, а после посланик кнеза валахијског код Императора и краља Леополда био, и чрез њега најпре у свободног Барона, а потом за Графа краљевотва Мађарског произведен, који је при том као што је више речено, благополезне совјете истом Императру давао и већ сад у продуженој против Турака војни вожд Расцијана био, у Беч је рнди њеки совјешчанија отзван и тамо без да је икад више ко својими повратио се задржан. Иснсао је потом Патријарх да се отпусти Деспот, аисам Деспот и Нација иољаше, да се узрок задржавања каже, како што се из рјешенија (резолуције) под 3) види, или поне да му се процес даје и дјело његово, ако је што погрјешио, путем правосуднја расправи, бадава је пак све то било и даној будући Расцијанима власти, да могу себи внце вожда, како из преднаведеког благоутр. Рјешенија јавствује избирати и Јоану Монастерлиј како под И) изабраном и потверђеном будући, он је у затвору (аресту) како што веле домашњем у Бечу код златног Медведа за дванајст година удржан, отуд пак у Бемску и варош Егар пренешен и тамо 1705. преставио се, и погребен је. И у њему мужеско Деспота Србски и линије Бранковићеве семе изчезава, и нити су Расцијани икад дозвољеног њима у Дипломи под Г. војводу или вожда добили 3) Рјешевије Леполда Императорч и краља <Јио 3. Апр. 1691. на точке чрев Расцијане предетављене. И) Благоутробни Декрет (1 )есге1ит) Леополда (Шо 14. Априла 1691. којим Јоан Монастерлиј за Вице — вожда рода Расцијансвог ивбран потверждава се.

и шта више после смерти Јоана Монастерлиј и званије вице — вожда престало је. Овде јошче и то примјетити ваља, које Деспот сам у својој Историји сказује, да кад је Петр велики Русијски Император у Беч к Леополду дошао. да је и њему милост ту показао и посјетио га, ком је тако^е он своју тужбу открио, а исти потом Император, да је посланику свом наложио, да узрок задржавања Деспота испита и његово отпушченије ускори, и ако се ништа велико не би налазило, а Леополд не би хотео по достојанију држати, да га себи изишче, и он био би о њему бригу водио; но бадава је посланик овај радио, када је за одговор имао: Да Деспот управо ништа није скривио, но због неки државни обстојатељства, да се задржава и да се отпустити не може. Тек што је мир с Турчином учињен, а внутрење буне почеле су год. 1700. Мађарску узнемиривати. Глава бунтовника Франц Ракоциј кнез Седмоградски, позеавајући добро то, какова се снага краљевства Ма^арског у Расцијанима састоји, који се цару и законом краљу прилепили се, предузео је и њи на своју страну привући, и зато је писмо под К) под 6. Септ. 1704. из стана при варошици Ђенђепз положеног на Патријарха отпустио, у ком њему и целом народу, кад би с њим хотели пристати, древна права и преимушчества обећава. И међу тим за само обнародованије патенталног свог писма и докле не би више дати могао 20.000 фл. (ма^арски) патријарху обе ћава. Но патријарх и сам законом владјетељу вјеран будући а и Генија свог народа познавајући, који није сирјеч тако лак на буну, речено упутствованије и обећање у ништа је примио, и шта више заједно са својим народом у непоколебивној вјерноети остао је, и силе Ракоцијеве и њргови посљедоватеља и са губитком своје среће трудно се уништожити како што су се и уништожиле. Трајућеј мкђу тим овој внутрењој војни, Леополд год. 1705. престави се без да је Расцијанима она, која је у Днпломама К) Писмо Франца Ракоција (Шо 6. Септ. 1704. на патријарха Чернојевића отпушчено.