Srpski sion

ВР. 17.

СРПСКИ СМОН

С тр . 495.

ств8мф!?к> шрините еса из/ик ишнн<ја нокаА Н (Пр(Д <1НЛА Ш 1Тк1ХХ И Б ГОНОСНћЈ)(Х ОЦК ИК№ дВШШЛГбКНЛ,^ И НК3410ЕИТЈ ПрЈЕМА ДОГЛ1аТИ гаки> зо'д8 вметрбк* а ж л»8тн8нг . Љгтлвите лшогад разд'кл1Н1А тгнашккаг«? "ина, др('кле ко и нн*ћ .ионлсн, а и5к8д8 нм^к проЗАЕОша толики ЧИНОЕ8 новоизл»!Ишиенна илкна из8Ути, капбцини, ф,*анцншка'ни, жигорити, кар.иилита'ни, па^лани, /ИизЈрикордТдни, пмригти, паВ = лини, и ини <«нози, иже и раст<ргоша о.ркокх рил»ск8но на тоаика законопр{ет8плб'нТ/& и ско= и.ии разкрафиош.ии »учснЈллчЈ сгтвориша пр{= кра'сн8к> Еож'|'к) црко?» западнбк, БертЈпг. раз= кои^икижа. почт« не полинаите дуекнУА за'падимд оучитмј« СОГ,1ЈСб|СЦ1К)А 1% Е&стечнмлш, Д\т8стина, 1«р6н\/\иа, а<ивр6ш>, Д&анша, ЕасилТа, ГригорТа, Курма, и златобстаго гасно на8ча'кфа се 1имнно/и& Дал^аскинол^г, прждк сКнк закена, клаго да'ти прииндши . та«х вх закон^к кТв1»Т2, зд^к Вгородица /ИарТа, тал»х агнецк гнченк1и , зд>к вв клагодати ХрТстоса распдтТи . тал^к с$ки>та, зд-к нед-Кла. Тал18 орга'ни и л^бзика, зд>к п-Ксни д\овни . т&мч, жезл® л(оусео8х, зд'к жикотворлфкш кртх . тал»х опр^снокг, зд^к ^л^кка кваснми . тал*к бкр-кза^нТ«, зд^ крфжТ( и протча^ . Кто оуко ва?х прелкстила нбпокора'тисд истинкј ; что пр«= рек&те, что сл <8цја'тсА клјк8ц» и имм^а за сокок); почто' заклбждаете по стргл1нина)(а «гст4влш8 ца'рскТи п8т&; ижратитесА ка нал!х, держите гакоже и ва'ши праоци держали с& на'ии испгв"кд<1н'п к-^ру . &ста'вите рожди сл-кпи, и пастк"|ри па'г8?ни посл^дВит* глк» цјјж8, азк еслЈх пастмрх докруи, и д8ш8 лкб полагак> за оецкј . посл'1д8нт{ оучигмшх цркоанк1л«х по стоп^л^ж тогц? довраги; пастмрА ) јоди8шк 1. их . шста'вит{ кез ^ лј Т« и жики е В дјтј . «>ставит{ ЛЖСГО ПЛЈТЖНМА С\ГЛЛОГИЗЛ1И, И С0фистически арг8ли'нти, и истин8 в& простот'к возлкокитј . прил*кпитесА ст"ки вхсточн г ки ЦрКВИ, НИЧТОЖЕ Ш пр{да 'ну ^5 СТК1Л1И |Јпостоли и Вгоноснкјлји оци излинш^ки, НО СВА ДОГЛЈЛТИ 1ТК1А православн-ки в-кру ц^ли и 1«р!?шилш со^нш^ки . афе истино естх что ска'зНк>тх да жжа искВсна кх оучснТи дерзнКла на престолх рилкски взк'|ти. и за па'п8 извра'нна и постаклбнна, га не вид^клх она сед/иж пислина или 7 покоа вх ри.и^к, понбжб л<а'ло днеи та'.нш есл^к пр!ЕК1ка'ла, точТк> единаго грбка 1(ро,иона'\а есл*а вид'кл& лТтбргТк« сл8жа'фа нада грокол»а сту^к к«р)(6вну^х дпостолшкх П(тра г

и Па^гла ск единул^* са8житм{д»а кезк ска" каг«? п ^ н Т а по рил»скслј 8 овмчак! . ец е ви* д-ках ес/мк рбфилх жјд- М знуи надк коилјк пекли вж огн"к ста'го ЛагрентТА ^р^ТдТакона па'пу рил^скагцЈ. (гка'з8№тж что рилмлни загладили она 7 покоа покежј на срал<от8 нх® начерталисА шв+дол^о «5 коги? РопИЈех, РерегН. Риегит, Репее, Рог1ае, Ре1п ас РаиН. И а'ф( жсна дерзнВаа ст ^ а та'ину и р8коположж Т а сфжнод^киствоваЧи, еже никогда пре= да'то жжскол»8 полб. то кса оуничтожжа, посл^кдова^телн^к рил<ЛАни лишени онуа Б ж Т а влгода'ти СТ1ЈЈА т Ј ину сов{рша'к>фУА, и не« ЛЈОфнаА исц^каАмшУА. Подова«та о\-ви) ил!х подраж^ти стаго Пггра ^постола горкш плака'вшаго & сво1л»х погр"кшенТи и швгржжТи, и искати гр-кхш^х ЖпВфжТе и сх восточнул^и патрТа'р !(И и хоТстТани ил*ати вратолквТе и лк>ковк нмиц{л^рн$ бкоже и дрекнТи рил»лАни. н^кстк во чмок*ккж на зшли иже не согр^кШкТХ СЛОВО/МЖ. Д^клОЛ^Ж, И ПО/ИИШЛЖТЧ/ИВ . т^ж« по стол«8 ЛпостолВ, др8гж, Др8г8 тагот& носите . аХХтјХш т сс тсаратгтсбјлата [Заата^ете у.аХ аХХгјХнд ауалатг дрбгх дрВга лккитј по за'пок*кди Опасител^ /иТра. ( Продужиће се .)

Г о в о р и говпрени на „табпи" под растовима гргетегиким над Јмртвим телом архимандрита Ипариона Рувариа 11. (24.) Августа. Први те од говорника говорио г. Јован ТомиК библијотекар народне библијотеке у Београду и члан срттске кр. Академије у име Академије, и рекао је : „Да ода дужно поштовање трошном телу једног од својих првих и најдостојнијих чланова, архимандрита Илариона Руварца, Српска Крал>евска Академија шаље из своје средине двојицу, једног покојниковог пријатеља јога у доба ђаковања,* и једног од најмлађих, који се годинама дивио покојниковој мушкој борби, а тек пре годину дана доспео да на овом истом месту нађе етараа измождена тела, али ведра духа и готова да се и даље бори за једну сврху науке: за свету истину. И нас двојица, вршећи одлуку Академијину, поклањамо * Др . Јована Туромана , умировљеног проФесора ве ;в шкоде ,