Srpski sion

Стр. 528.

српсгл сиоа

БР. 18

Иста је капела потпадала под власт патријарха Арсенија, а за тим и његових последника, па и митрополита Ненадовића, и њу су и српски архијереји и Срби, који су долазили у Беч потпомагали, као што се види и из овог писма Партенијева, писатог у Бечу 18. Децембра 1747. опет неименованом владнци, у ком је рекао: „— — но мољу немојте нас толико презирати како В. П. њесу посјетил и подарил сију капелу, тако и приходјагпчи от вагае епархие ни помози Бог ни остани с Богом. Чго смо скривили, те се толико на мене сердите, и презорливи, но ја ваш слуга. —" (Рук.) По смрти патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте, Партеније је и на , даље остао у двору, и био је и у њему све док није постао епископом посвећења. Последник га је Арсенијев, митрополит Исаија Антоновић, заједно са архијерејским синодом признао 19. Септембра 1748. за протосин^ела и утврдио у служби, датој му од патријарха Арсенија за проповедника слова Божија, и као . такав могао је ићи па епархијама и црквама, и у њима проповедати слово Божије. Године 1749. Јулија 14. буде владика карлштатски и администатор арадског владичанства Павле Ненадовић, једногласно од народног сабора изабрат за митрополита српског и архиепископа карловачког. Посланици народни искупише се 18. Јулија у тајну седницу, те пошто се заклеше: „— — да что в засједании своем трактирали, уговарали, совјетовали, закључивали, или закључити погодити се не могли, никому кто би он бил, ни сами, ни чрез инаго, устмено или писмено, јавно или тајно открити не будут до конца жизни своеја", закључише под 3): „Обшчим приговором обрјелосе весма не само полезно но и зјело нуждно и за благостојание обшчества нашего потребно бити, да от стране честнаго клера и от чинов Народа милитарскаго и провинциалнаго једино лице наредитсе, и к преосвјашчењејшему Нашему Арх. и Митрополиту за сослужение и отправление

обшченародних дјел приставитсја, и то тако, да оно лице, кое од стране честнаго клера от времене на време нареждати се будет, у характиру епископском како спомагатељ Архиепископски при резиденции о самом препитании, кромје всјаке плаће за једну на перву вакант епархију промоцију находитсе, и тако сеј Архиепископски суфраганеус, и с ним от милитарскаго и провинциалнаго чина т. ј. от сва три реда троица наредитиеја имушчи. нчкакова инаго имене себје неприсвојајут, но обшче народни пленипо тенциари или полномсшчници зовутсја и титулирајут ; јакоже на тој конец јединодушно обшчам согласием и разсудноју волеју и совјетом избрахом и наименовахом, и са сим именуем и нареждуем от стране честнаго клера за епископа посвја шчениа честњејшаго ексарха и провинциала Синесија (Живановића, потоњега арадскога владику), от стране же воинства г. обрствохтмајстера Михаила Продзновића, и на конец от стране провинциалнаго стата Новосадстаго сенатора г. Лазара Рубешића, за нашего честнаго клера и славнаго народа Пленипотенциаре тако — —" (Види наш чланак: „Мојсије ПетровиК, митрополит Београдски", „Споменик краљ. срп. Академије" XXXIV. стр. 136.;. (Свршиће ее)

Изјаве саучешћа. Поводом смрги архимандрита Илариона Руварца, добила је архидијецезална конзисторија следеће телеграфеке изјаве: Сарајево 10. Августа. Примите најдубље саучешће у жалости Вашој поводом смрти непрежаљеног члана, славног књижевника и узорвог свештеника и риетког родољуба архимандрита Илариона, коме нека је вјечна памјат и со светима покој. Шаљемо протојереја Јанковића да нас при погребу заступа. Николај Мптронолит.