Srpski sion

С тр 574.

СРПСКИ сион

једна шупа ради кола, један вирцхауз у мрњавору. В сем монастирје обрјетајутсја у јего ограничију мегду хантами орагћа, косаћа и виноградска земља. Грунт монастира сего состојит у окружности между хантами на примјер 5 сахати. Винограда им.јеет сеј монастир мотика 99, шлива дрва 1600, воденице две на собственом грунту, две на пустари Банковци на грунту архиеп.-митрополитском, једна на грунту хершафта илочког имјеет. Такожде сеј монастир риболовну бару, зовому Кувалову, на грунту вароши Карловаца." Споменути „вирцхауз у ЕГрњавору" давао је манастир нод аренду. „За бирцауз" — читамо у седничком записнику од 30. нов. 1758. — „наново погодчсмо под аренду са Јанком Георгијевићем из Карловаца за годину дана и башчу за паланком за 100 фор." Исто тако је давао под закуп и бару Кувалово. На братском сабору 6. авг. 1755. склонљен је између манастира и закупникб, (Томе Мано.јловића и Антонија Стојшића) овакав контракт: „От баре Кувалога, коју иогодисмо ми низу именовати нод аренду, за једну годиву аренде да платимо монастирожитељем 200 фпр. и словом велим двеста форинтов, окром рибе, а рибе монастирцем за једин год 1000 и 500 ока, ако би се когда и мало рибе трефило, а монастиру је за потребу, то монастиру да имамо дати равно и у двор а за њихове новце. Се сочинисмо за болшу сигурност лета 1755." Но две године иосле тога, на собору 23. јан. 1757., одлучише „у напредак више не давати под аренду Кувалово, но по једнаго брата нареждивати тамо да стоит и да позорствует." Те је године (20. фебр.) одређен јеромонах Никодим за настојатеља на Кувалову. Оскм Кувалова имао је манастир баре између Кувалова и Дунава: Ваљерковачу, Пањевицу са околним риболовним барама. Те су баре дали, уговором од 15. дец. 1768. у закуп житељима чортановачким : Димитрију Протићу, Стојану Сгојадиновићу, Авраму Поповићу и Максиму Ђурину нод погодбом, да они манастиру „дају рибе на поле", затим „да без нас никада не лове, нити без пашег знања да не мећу какве снраве, с чим би се могла риба хватати" и још да им нлате 6. фор. до Ускрса. Што се тиче шуме и дрва у томе су, изгледа, тада оскудевал:;. Тако у 5. тачци „Репорта" оп, 1. анр. 1758. тужи се братија

„да их великаја нужда принуждава јавити что все конечно оскудни јесми и не имамо где дервета отсјећи за потребу обшчу.ју како за кујну, тако и за мешаоницу. А прошасте зиме јесмо све заграде, кромје једне башче, изложили и толике орахе изсекли, преко 200 дерва. Тако доста и шлива, и не имамо прилике, нити знамо како ћемо сја у напредак владати без дерва, за које с великоју понизностију и молением припадајушче к превасходству вашему, что би архиеп. милост на нас показали и како би и којим начином и со тим недостаточеством могли себи имати, а Каменичани и Буковчапи дају нам шуму под аренду, а на другој страни све је нам далеко шума." „Нужду велику имамо за дерва", — туже се исте године 29. децембра оиет у „Ренорту" Митроиолиту, — „и гај долњи сечемо на кујну, мешаоницу, гостилницу, ракиџиницу и весма јесмо га исекли." Та их је невоља — или као што сами на једном месту нишу: „скудост шумска" — пратила и после, јер ма да су имали „своих собствених шумах", ипак „доволство обшчеству нашему учинити невозможно јест." Ради тога су морали узимати по неколико јутара шуме под аренду од околних нланинских села или манастира. Да се види, колико је манастир у овом перијоду од нрилике добивао прихода са свога „грунта". игписаћемо из записника неколико завршних рачуна, које је братство подастирало Митрополиту на свршетку сваке године у својим „Репортима". Године 1761. имао је манастир: жнта 200 мерсва, зоби 60 мероеа, кукуруза 40 талига, вина 160 хакова. ракије 18 хакова. Чист приход био је: 2019 фор., расход 1878 фор. „Дуга јошче неисплаћена" : 60 фор. 1762. год.: Приход: 2794 фор. 9*/ 2 кр ; расход: 2794 фор. 9^2 кр. Дуг: 126 фор. Вина, су имали 300 хакова, ракије 40 хак., говрда, мали и велики 771, волова теглећи 12, коња у ергели 64, теглећи коња 9. кошница 800, коза мали и велики 79, свиња мали и велики 84, таљига 3. 1763. год.: Жита 200 мерова, кукуруза 60 таљига, овса 20 мерова, вина стара и нова, 260 хакова, ракије 16 хак. На салашу говеда мали и велики 160, коња у ергели 80, оваца 200, коза 90, свиња 80. Дуг: 400 фор.