Srpski sion

Бг. 19.

СРИ1ЛШ

ШОН

О тр . 557.

стрирао је он митрополијом све до своЈе ј смрти 16. Новембра 1712. Сама грамата гласи : Софроние Подгоричапин, Божиеју Милостију Митроиолит всем Серблем обретајушчимсе под властију свјетлаго ћесара, Јексарх трона пекскаго и прочим. Елмаже по случају пострада наш словјено срвбски от угарској ребелији, того ради, СБнамшесе в царскују свјатују и свјашченују обитељ монастира Крушедола и вћсечестному собору свбравшу се Духовному и свјетскому и салучисе к нам прити Богољубивому јепископу босанскому кир Атанасију и владице будимскому кир Викентију и игумену крушедолскому хажи кир Пајсију и игумену хоповскому кир Никону и благородному обршчеру кир Јоану Текели Ноповићја и от иних стран не мало чрнац и властел мирских — с нашим ввпрошением избравше судом божественим и искушееием црковним честњејшаго иже во свјашченоносцјех јексарха кир ХристоФора јермонаха поетрижника свјатие церквје монастира Вбввца освједетелствована от мнозех јако достојно бити и нарјекоше бити настолника и строитеља Богоспасение јепархије Бачкие, јеже јест прввеје Сегедин и Бач п Бају и Шанац Варадински, и Футог и Тители с васеми прједели, и оправданием и енуриами шчо је досље било. У монаотиру Крушедолу в љето 7218 1710. мца Анрилиа 23. дбн.

* * *

У запису раковачком спомиње се да је ХристоФор 1715. приложио сребрну нетохлебницу за свој вечити спомен. III. Грамата за СоФровија Томашевића епископа бачког. Софроније ТомашевиЛ епискон бачки, потврђен је за епископа интиматом цара Карла VI. од 18. Априла 1722., од мађ. канцеларије 23. Августа 1718. а Митроиолит Вићентије Поповић издао му је 1. Маја 1719. доле наведену грамату. Умро је 16. Фебруара 1730. и сахрањен

је у ман. Ковиљу у гробници епископа бачког Григорија Димитријевића. По смрти Григорија Димитријевића, који је умро 1717. после Јануара а пре Јулија, унрављао је бачком епархијом Исаија Малиновић, ком је нринц Савојски издао из војеног стана иод Београдом 18. Јулија 1717. по царској зановести нротектиионал и салву гвардију на принадајући бачкој епискогшји пуст Сириг у бачкој жупанији. (Види митр. нар. архиву 1717. Н. 196.) Сама грамата гласи: Викеншије ПоиовиЛ б. м. Архиепископ и т. д. Сего ради смјерение ваше с сљбором в -Бса извјестно разумјехом, и обрјетохом от свјатих отец законом и от свјатих благочастивих Цареј хрисовуљи, кое сут митронолие и еиископие под свјатују великују церков евјатјејшују архиепископију пекскују и патријаршију срБбскују. Елмаже увједохом епископију Бачкују обв -БДОвшују, того ради сљнамшесе у варош Карловцје, при храмје свјатаго Архиереа Христова Николаа, и вљсечастному сч.бору СБбравшему се духовному и свјетскому, и случисе к нам . пријти богољубивому епископу печујскому кир Никанору, и владицје шлавонијскому кир АтанасиЈу, игумену крушедолскому кир Атавасију, и игумену хоповскому кир Јову, и игумен раковачки кир Мојсеј, и игумен беочински кир СтеФан, и потијски обркапетан Живан Зорић, подунавски обркаиетан Васо Николић и карловачки протопопа Живан, из шанца варадинскаго протопопа кир Максим, и от иних стран не мало чрнац и властељ мирских, и при нас бившему клиросу србские земли, с нагаим вњпрошением избравше судом божественим и искушением црковним честњејшаго иже в свЈ 'ашченоиноцјех јексарха кир СоФронија јеромонаха, пострижника свјатие цркве храм успение пресвјатие богоматере зовом К офин и освидјетелствована от мнозех ј *ако достојно бити и нарекогае јего бити наставника и строитеља богоспасние јеиархие бачкие јеже јест прЂвјее Сегедин и Јегар и Бач и варога Баја, и шанац Варадински, Футог и Тители, и с