Srpski sion

С тр . 596.

ОРИСЕЖ СИОН

Б р , 20

жества овог човеческог, и по том које гди показана, от које кад се отступидо, жалосне су тако^е судбе (от који сачувај Боже у напредак) тјело ово гражданско тако газиле, да у малом што згазиле нису, и тако да је обновление ови весма нужно сваки от предразсужденија свободан и правде и правичности л.убител> мора признати. 2. Но не може се и то у сумњу довести, да се ко обновленију овом ишче тако^е, што би се народ овај премјестио на законо и привилегијално стари своји стање, у којем је и пре нег што је Турчин краљевством завладао, био. В. Из преднаведени јавствује а боље такође из Историје доказати се може, што да вису се стари изложећег народа за родом Ма^арским сојузили; но Турчину подчинили се били, да би како они, тако и њиови насљедника счастие у оном положенију могло остати, у којем и дан данашњи Влаха обе провинцие стоји, који у правама и притјажанијама својим Турцима пого^ени данак плаћајући свободни пребивају. И тако не прилично је и управо гадно, да овај народ у горем стању остати навјек има због свезе и погодбе са краљем. — — — * * * Да ли је још шта било, не знамо, јер се види да су два листа исечена из рукописа. Препоручујемо особитој пажњи наших читаоца ову преставку, којој се има захвалити наша политика 1848. и од тога доба до данас и који се заносе још са „српским војводством" или „војводином" или „војводовином".

Северински банат и иеторија ееверинеке жупаније од- П е ш т и Ф р и \ е га а. III. Грчко иеточна црква.* Први Мађари су нримили хршпћанску веру од грчки попова и први је владика * Међу Иларионовим рукоиисима. нашли смо и овај рукопис. Превод је овај по упути Иларионовој превео за њега покојни Сергије Шакрак Нинић.

био је Грк Хијеротеј и то у Ердељу око 948 год. без дијецезе. После њега неје било више владака, ноје св. Стеван 1011. год. подигао манастир за грчке калуђерице у веспримској долини. Охтом, чија се држава цротезала од Мароша до Видиеа, који је био грчко источне вере, сазида у Марошу манастир и доведе калуђере из Видина. Види се дакле да је св. Стеван трпио грчко источну веру и да у то доба неје баш било иристалица грчко-источне вере у Ердељу, јер Охтом неби из Видина доводио калуђере. У писму паие Инокеетија Ш-га краљу Имри се говори да је 1264. год. било миого грчких манастира. Но гр. ист. вера се особито иочела ширити после татарског пустошења, оа и сам IV. Владислав је био ирешао на гр. источну веру и за њим су пошли многи. Поред свега тога у гр. источној цркви у то доба и дуго после тога, неје било уређене хијерархије. Присталице грчкоист. вере несу имали својих владика, иего су и у верским стварима зависили од рим. кат. владика. Грч. источни манастири су свугде онадали, које због иебрижљивости тих владика, а које опет због немара са мих грчких поиова; те је овом жалосним стању краљ Имра хтео учинити краја, тиме, што је замолио „напу, да се по држави раштркани исповедници грчке-источне вере у једно владичанство сиоје, а да им се за владику нанменује какви римокатолички оиат ил препошт (препозит), који би грчко-источну цркву у ред довео и њоме као гато треба управљао. Из тога се види да донде неје било ни једног грчког владичанства у Угарској. Шакрак је овај свој нревод взвео из дела: „А бгбгепу! Вапба§' ез вгбгепу уагте^уе 1бПепе<;е. 1г1а Рез^у Еп§'уе8. Будимпешта 1878. 8° VI, 182+426. У Ш. делу евоје огромне расправе говори иисац о црквеним одношајима у некадашњој северинској жуоанији. Приказ је ове историје написао сада покојни др. Јов. Хајнрих Швикер — и Иешти Фриђеш ]е умро —у „БК;егаг18сћеВег1сћ1;е ап.8 ХЈп^агп." Негаив^с^ећеп уоп Рад! НииСа1уу II. год. стр. 60У — 623., на који ћемо се осврнути на крају заједно са својим опаскама и иримедбама. Уред.