Srpski sion

СРПСКИ СИОН < ТР. 589.

Вр. 20.

У вама се дакле не одрањују овде само добри синови за родитеље, него се одрањују и добри свештеници, владике, митрополити, натриарси за нравославну српску цркву, добри учитељи и књижевници за школу и за народ срнски, добри оцеви и старешине за породице српске, добри заступници и бранитељи цркве, школе и народа сј пскога у грађанеком и јавном животу и у целом свету. Тај будући племенити позив свој треба да имате и сада већ увек пред очима, па док сте још овако млади, и немате никаквих других брига да се старате само за то и да се бавите само око тога, како ћете да иросветите довољном науком све умне силе своје, да облагородите сва осећања своја, да набавите себи чист значај постојаног поштења, и да се окупите с тим лепим своЈСТвима својима у високом и тврдом граду хришћанских добродетељи и народних врлиеа. Вн сте искусили већ у ученичком животу своме, каква је то радост и какав је то понос за ученика, кад нвје постидан с успехом у наукама и с владањем својим ни нред учитељима, ни пред родитељима, ни пред добротворима својима; а колика ће да буде радост ваша и колики понос ваш, кад не будете у јавном животу са знањем и владањеа својим иостидни ни нред светом, ни пред народом својим! . . . Успевајте дакле, драги синови српски, у науци и у мудрости, владајте се добро у школи и у животу своме! Утешитељ небесни нека излева на вас поелену благодаг своју, а српски дух небеснога покровитеља вашег нека вас ирати увек на просветном пољу његовом, и нека неотступи ни после никада од вас! Ја вас благосиљам часним крстом овим, којим је разагнао покровитељ ваш таму изнад народа свога, и желим да постанете и ви по иримеру његовом учитељи, нросветитељи и светитељи српског народа свога!.... V. ученидима српске учитељске школе п0 пр03ивању св. Духа у Пакрацу 1871. 6. Дек. Започињати сваки иосао у име Божје и искати у почетку свакога посла помоћи Божје, то је правило нравославне цркве наше, које се претворило у живи обичај код срнскога народа нашег.

И ви сте деца иравославве цркве и синови српског народа, и као такви започињете ето и ви по том свегом правилу црквеном и по том побожном обичају народном ученички посао ваш. А знате ли шга је ваш посао, и каква је ваша радња? Учити се добро и владати се добро, то је сав посао ваш на који сте дошли, и то је сва радња ваша, због које су вас примили и уписали учитељи ваши у овогодишњу дружину школску. Ја сам призвао молитвом мојом духа светога на вас, као на врвенце овдешње новозаведене учитељске школе народне, али добро запамтите и немојте заборавити никада, да Дух свети пилази само на оне и помаже благодаћу својом у науци и у добром владању само оним ученицама, који се баве око књига и нисма и који непроводе никада узалуц и напразно времена свога. Свако тренуће, које употребите на науку и на нросвету своју, бити ће уједно и тренуће напредка и среће ваше; а свакв час, који проведете у безпослици, бити ће уједно и час назатка и несреће ваше. Чувајте се дакле безпослаце, као живе жеравице; јер безпослица је мати греху, грех је отац беди, а обоје скупа родитељи су несрећи и овога и онога света. Ви имате једну пословицу, која каже сваком ученику овако: себи ореш, себи сијегн, себи влачиш, себи ћеш самоме и жети. Како дакле орете и сијеге и влачите сад, док сте у младости и у школи, тако ћете и жети после у животу своме. Зато слушајте учитеље ваше и покорава.јте се и у школи и изван школе вољи њиовој, јер они се труде и баве око непосредне просвете ваше, која треба да донесе богату жетву не само вама, него но вама и млађем нараштају народном. И ко се ненаучи у школи слушати и покоравати се, томе је врло тешко погодити и после у животу своме прави пут напретка и среће своје; а живот без благословенога напретка и заслужене среће, није живот, него је ираво мученичство овога света. Ја желим, да вас Бог сачува све од таког живота, и да вас огради анђелиаа своима на стази младога и неискуснога живота вашег. То је љубезна децо у кратко оно, што сам вам имао ја рећи и желити у свом храму, где