Srpski sion

Бг. 23.

СРПСКИ СИОН

С тр . 689.

листом устао у обрану православља, против својих црквених поглавица. Одлични примери пожртвованости за веру православну српских јерараха међу Румунима, још су живо одржали се у памети и срцу свих бољих световних представника народа румунског. Тек кад је коначно свршен чин, почео се помало спремати народ, вешто и мудро, да би и он, ма и таците, пристао на поступак својих духовних поглавица. Посао тај поред румунског свештенства, предузеше и мисионари — језуите, 1 који се сада рази^оше по целом Ердељу, дижући школе и улазећи у народ са својом проповеђу. Но није тако могло дуго остати. Тај велики корак толиког свештенства румунског, није могао посве у тајности бити. Прокљувио је народ шта се ради; било је свакако и ме^у свештеницима многих, који су били незадовољни са тим чином, те који су само под притиском претње и силе придружили се осталима, — па су касније, кад се повратише у народ, боље своје људе о том известили. И народ се је узрујао. Стога, по смрти првог унијатског владике, и није се пуних осам година (од 1713 —1721.) попуњавала епископска катедра румунска у Београду ердељском. 2 А за то доба морао је цар путем ондашњег губернатора ердељског генерала Тиге, ради умиреша врења народног, издати „протекционал", по коме сви народи у Ердељу могу слободно при својој вероисповести у миру живети. Утишало се затим врење, ионима, што присташе на унију постави се 1721. г. нов епископ Јован Патаки (1721-1727.); 3 дочим они, што осташе верни православљу, подпадоше некако под јурисдикцију рим ничког епископа, 4 који пожаревачким миром дође под власт аустријску. Пожаревачким миром потпала је и Србија са томишварским Банатом, под власт аустријског ћесара. И врховна духовна власт над свим православним наро-

1 Види о раду ових у Бг. N. №11ез-а, — 8утћо1ае,

то1. I. и П. на многии местима.

а И >1с 1. уо 1. I. 393. и д.

8 1Ш. 462-497.

1 Види придог у „Додатку" под I : 2.

дом у тим новоосвојеним крајевима, дата је митрополиту београдском, који сада доби наслов архиепископа и постане самосталним. Тада бзше митроаолит београдски знаменити и ревносни јерарх српски Мојсије Петровић. Ондашњи силница подбадани језуитима покушаше и њега задобити за унију; али само покушаше и ни корака даље не могоше учинити. Разби им се и воља за даљим покушајем о његов одлични карактер и непоколебиву постојаност у вери својих отаца. 6 Очински се бринуо он не само за Србе, него и за Румуне подвлашћене његовој јурисдикцији, па и ван његове јурисдикцпје. Из писма његовог архиепископу карловачком Вићентију Поповићу, од 2. априла 1724. г. из Пеште, видимо јасно како се бринуо за православље у оба народа. Умро беше темишварски епискоа Јоанићије Владисављевић, те је ваљало новог изабрати и двору предложити. Мојсије је сватио тешку ситуацију удовог темишварског владичанства, те пише аепис. Вићентију, да с поетављањем новог епископа: „тосшшити трЕва, ко^Фи а 8 то/ик коего пц(пта, здцјо и Ш прежде викало е ажали« задоста скандаиа. з<1фо Хердма накдиз8, л Еилси с8 днзди ншостоани, зато дл вистб" е!с. 6 А када је 1726. г. дао у Римнику прештампавати за свој народ донесени из Русије „Буквар" новгородског архиепископа Теофана Прокоповића, није сметн^о с ума, нити превидио и потребе румунеког народа, те је наредио, да се с једне стране штампа рускословенски текст, а с друге стране румунски; 7 коректуру овога поверио је Сте5 Види пиомо Мојсијево — Вићентију од 14. Новем. 1719. г. у „Споменик"-у Срп. Краљ. Акад. XXXIV, 188 (а). 8 1Ш. етр. 105-106. 7 О овом ивдању види чланак протојереја Димитрија Руварца у „Јавору" за 1887. етр. 758. и д. — У Римнвку је 1705. г., правоелавни римнички вдадака Антим Ивиренулу, оеновао романеко-еловенеку штампарију, коју су и последиици његови одржали и потпомагали (Види о том румунеког библиограФа Димитрија Јарку дело : „ВЉНојЈга&а сћгопо1о §1Са готапа, ааи сака1ојги §епега1и <1е сагШе гошапе 1550 —1873.. Виеиге8С1 1873. у приступу стр. XV., те срав. „Глаеник срп. учит. друштва" Књ. ХБУ1. стр. 233, 234.