Srpski sion

С тр . 704.

СРПСКИ сион

Бг. 23

да је, нема сумње да не бп „Србобрановом" котуру довикнуо: живео брајко! Е што ја не смедох рећи, рече ти ве.елниче! Што „Србобранов" котур наведе, да је осим св. Саве било доста српскнх епископа и митрополита, који су били раг ехсеПепсе политичари те и ако су се бавили впше политпком, него црквом, ипак су уврштена у српске свеце, на то пмамо да му одговорпмо, да ни онн сами, а нп они попови који су се нстицали на бојпом пољу, и нису били у правом смислу ни еппскопи нп попови. Они су то били само по имену, а што су такви бпли, такав је био дух времеиа. и тако је захтевао српски пнтерес. Данашњим се даном и у српским државама, не захтева од епископа и свештеника да буду оно, што су п једни и други били за време турско, него нешто друго т. ј. да буду прави епископи и свештеници, и да се баве искључиво црквеним стварима. Јер као што се не може у исто време служити Богу и мамону, тако се исто не може водити и политика и бринути се за цркву. Покојни митрополит Михаило баш је био нолитичзр, па у каком је стању оставио цркву? Патријарах Рајачић баш је био политичар, па у каквом је стању и он оставио цркву и школу, и како је завршио своју политичпу каријеру? Завршио је тиме, да је молио 1861. министра Рехберга да иу допусти, да држи свога екСарха у Пећи, како би могао тамо ширити аустријски уплив против туђега — руског! Ако је „Србобранов" котур рад да о овој теми проговоримо коју више, стојимо му на услузи, и нек му само не буде жао, кад сазиа, какви су били они паши јерарси, којп су се бавили више политиком него црквом. „Србобранов" котур учинио нам је грдну неправду што нам пздмеће, да мп грмимо против мешања српских свештеника у политику једино с тога, што оио пристаје уз опозиционе странке, а не ће да се упрегне у оне таљиге (поетичпи израз!) које ми вучемо заједно са својим господарима, а да се у њих упрегне, ми бисмо му певали хималајске хпмне. Боже сачувај да ми због тога грмимо на политичаре попове. Ми на њих грмимо с тога, што опи водећи политику, напуштају већинзм и цркву и школу. Нек се завири у кондуитске листе дотичних политичара свештеника, па ће се видетч, како су савесни и тачни, Ми у онште нити смо кад припадали, нити данас принадамо каквој политичној странци, ако у опште кад нас у строгом смислу има политичних странака. Ма смо већ одавна дошлп до уверења, да је нашем народу, цркви и школи наше досадашње политизирање донело више штете, него користи. Нама не бп нп један ненријатељ могао учинити оноликт зла, колпко смо ми сами учинили, терајућу „своју" политику. Но, ако који брат свештеник држи да он поред својих свештеничких дужности, а особито у данашње

време, где је и ала и врана зинула на нашу цркву, и ако му савест допушта и сматра за своју светају дужност да се бави више иолитиком, нежели црквом и школом; он нека ради како га учи савест његова. Ми пак тврдили смо, а и овде тврдимо — било то коме право не било —, да српски свештеник бар у данашње време — не треба да се бави у оној мери политиком, као шго .се баве гдекоји наши свештеници. Д. Руварац.

ЛИСТАК. В е с т и. Дар Његове Светости. Његова ј« Светост од дана страња на иатријарашки мресто иомишљала на то, да би и карловачка митрополија требала да има свога проповедника слова 'Божјег, као што је имала за време иатријарха. Арсенија IV. и митропол^та Павла Ненадовића, који би не само у Карловцима, него по потреби и у осталим местима проповедао реч Божју, као што су радили и проповедници некадашњи Симеон Хри^тијан и Партеније Павловић. Као почетак изведења те замисли, благоизволела је Његова Светост на св. Николу 1895. одредити 2000 К за проповеднички фонд, изјавивши иодједно, да ће за. сваку изговорену проновед у саборној цркви карло вачкој ироповеднику дати 10 К. Приликом пак своје наступајуће 50. годишње прославе свештеничко-архијерејске службр, благоизволела је Његова Светосг предати саборском одбору своту од 20000 К. на руковање у исту циљ, оставивши св. архијерејском Синоду, да он донесе даља правила за проповедничку закладу. Као што је саборски одбор узео на повољно знање тај најновији дар Његове Светости, тако га мора узету на повољно знање и сваки чести г Србин, и узвикнути: Живела Његова Светосш ! Са,и ћемо донис Његове Светос! 1 « саборском одбору у идућем броју донети. 7пад у штампарију. 25. о. м. после подне око */ 2 4 упадоше после куцања а без икакве претходне доставе свога доласка у собу управитеља „Орпске манастирске штампарије" уредника нашега листа, четир особе и то три световњака и је^ на свештеничка особа, те како је собо доста лалена, а