Srpski sion

О пр . 716.

СРДСКИ смоД

Б р . 24.

Као многогодишњи посланик на нашим народно-црквеним саборима, Његова је Светост патријарах Георгије, знајући с једне стране, да и ако је сабор у више пути доносио закључке у погледу издавања званичнога листа за српску карловачку Митрополију, ал до изведења у живот тога закључка никад није дошло, а с друге стране потребу таквога листа поднео је још 28. Окт. 1890. год. св. Архијерејском Синоду предлог, да се издаје званичан лист, што је Синод иусвојио, те је „Српски Сион" почео да излази од 1. Јан. 1901. и излази и данас. До 1904. био је „Српски Сион" лист за црквене и просветне и автономне потребе српске прав. митр. карловачке, а излазио је „С благословом Арх. Синода", а од 1904. као лист званичан, лист за духовне, црквене и јерархијске ствари срп. прав. митр. карловачке. „Српском Сиону" од 1891. па све до 1903. био је власник и издавалац Његова Светост Патријарах Георгије, а од 1903. само власник, а издавалац је Срп. ман. Штампарија. Да ли је од какве користи био „Срп. Сион" по српско свештенство и науку ; није наше да о томе пресуду изречемо, само можемо толико овде рећи, да он није био сувишан нити штетан. Како се не само посао новчани српских народних Фондова сваким даном све то више и више развијао и ширио, јер се све више нових фондова и заклада поверовало управи њиховој; то је Ње^ова Светост патријарах Георгије настојала на томе, да се назида одговарајуће за њих здање, које је и подигнуто под именом „Народни дом", који лепотом својом не само дичи Карловце, него и достојно преставља и заступа овострани српски народ, и смештене у њему народноцрквене власти. Уз то је у њему подигнута и дворана за седнице српског народноцрквеног сабора, што је такође крајња потреба била, и тако ће сабор држати своје седнице у народној дворани, а не ће се потуцати по неудесним дворанама других власти. Како су мање више епископске резиденције у неким дијецезама са свим неудесне и малене биле, и више служиле на подсмех него на достојно репрезентовање српског народа, а негде их није ни било; то је Његова Светост патријарах Георгије настојала на томе, да се тамо где постоје преоправе и удесе, а где не постоје да се нове саграде, те данас екоро у свима дијецезама постоје епископске резиденције, удешене не само за пристојно живљење и репрезентовање дотичног епископа, него и за нужна епархијска звања и области. Пошто се показала потреба и нужда, да се у српској учитељској школи у Сомбору, не могу више заједно учити и мушки и женски ученици, те да се морају оделито учити; то је Његова Светост патријарах Георгије својим трошком подигла на најлепшем месту у Сомбору дивну школску зграду за мушку учитељску школу, ставивши на њој натпис: » Георгије Бранковић патријарх народу српскомл Својим је трошком подигла Његова Светост патријарах Георгије у Белом Брду дивно школско здање за српску вероисповедну школу, а још дивније ће да подигне у Даљу, које је већ под кровом. Пре тога је подигла школско здање у Кулпину, своме родном месту, а уз школско здање набавила је и школски намештај, а за издржавање њено даровала је општини црквеној 30 јутара земље у атару кулпинском. Па и у Баји је саградила школско здање. Уз то је Његова Светост патријарах Георгије установила „Фонд св. Саве" за издржавање српских вероисповедних школа, приложившиу њег а 20.000 К. који ће фонд, ако узбуде више родољубља, увиђавности и љубави, а мање страначке мржње и протеривања, бити временом од велике користи по српску школу.