Srpski sion

О тр . 782.

ОРПСКИ сион

&>. 25.

вјерених му, пазећи непрекидно да их заштити од заблуда и саблазни овога свијета, када и примјером живим и бесједом смишљеном и неуморном учи, савјетује, упућује и поучава духовно стадо Божје, како треба у свима приликама живота и домаћега и јавнога живота и радити, да угоди Спаситељу свом, када и сам кроз све дане живота свога чини а и вјерне потиче на добра, Богу угодна дјела, на разуман и напредан рад и на разумну и корисну штедњу, када оне, што су заблудили — исправља духом кротости, оне што плачу и трпе тјеши показујући на милост Божју, подижући тако изнемогле и клонуле, назидавајући све. Приносе Господару неба и земље даруздарје поглаварства грађанства, ако управљају повјереним им народом не н^жди«, но к<шк>. не као од биједе, силовито па себично, него са пуно свијести о одговорности својој, са одушевљењем, несебично, духом праведности али и кротости настојећи и примјером својим и згодним уредбама и начином, да се пјанство и расипност у иметку, развратност и разузданост у животу домаћем и јавном, и све зле навике и обичаји затру, а благи и значајни народни обичаји наши одрже и утврде. Такови дарови биће Богу пријатни, па од веће цијене пред Богом од онога ливана, што га принесоше данас источни мудраци — цареви перзиски од Дјеви Рођеном, Сину Божјему и човјечјему. Приносе Богу дар-уздарје и родитељи н. пр., када дјецу своју и примјером и поуком згодном и беспрекидном одгајају у духу науке Цркве православне, у духу благочестивих предаја царода нашега, улијевајући им у млађане душе и срца њихова страх Божји, као начело и темељ сваке добродјетели, а по том и праве истинске среће, која је дуготрајнија од злата и свакога на земљи, земаљскога, варљивога и пропадљивога блага... Најпослије приноси, мјесто смирне, за коју веле, да има у себи и горчине, данас од Бога Оца посланом нам небеДано у Карловцима, о св. Нико.

сном Полаженику Божића нашега и божанственом ходатају нашем дар свој, чисто и смирено срце своје и онај, који стрпљиво подноси биједе и невоље свакојаке, који ни крив ни дужан, невино страда али ипак не проклиње уре ни часа, када га је родила мајка, нити презирно и срдито гледа на људе и друштво људско, него у свој мучној патњи својој, безазлено а са пуно вјере и наде, погледа усанулим очима својима горе, на небо, одакле сунце Божје милости обасјава и добре и зле, праведне и неправедне. Благо патнику таковом. .. У њега је срце чисто, пуно вјере у Свемогућство и пуно наде у милост Божју, а мисли му се, блудећи по непрегледној пучини живота људскога, устављају на подножју Голготског крста, на ком је највећи Праведник као наЈвећи патник и мученик, невин као Јап.е Божје, испустио дух Свој... То је за њега утјеха и он, немајући ниђе ништа, хита данас к вертепу приноси чисто срце своЈе Спаситељу свом. Па кад смо, љубазни моји из кратких цртица овијех уочили, шта су икакве су дужности наше, шта и како да принесемо ми свој дар данас Рођеном Цару свију царева, Сину Божјем и ходатају нашем, који је нас ради и нашега ради спасенија жртвовао сам себе Богу и Оцу Своме, завјетујмо се данас пред мисленим јаслама витлејемским, да ћемо се канити свега, што би нам могло помутити чистоћу срца, збунити савијест, ослабити вјеру и убити љубав и наду, и тако учинити нас слабима и немоћнима, да чинимо што је Богу драго, блИжњем нашем од користи, а нама самима на спасеније. Завјетујмо се пред лицем Спаситеља нашега, да ћемо Му свагда приносити на дар само срце чисто и смирено, што ће Њему бити и драгоцјеније од злата, и пријатније од када скупоцјенога ливана и смирне.. завјетујмо се; и Бог милостиви примиће то на свој пренебесни жртвеник и ниспослати нам Духа Свога благодат и за здравље и за спасеније наше. Мир Божји! Христос се роди! :и 1905. год. Смирени и горе поменути молитвеник шхаидт*.