Srpski sion

Б р . 25

СРДСКИ

СИОН

С гр . 783

Рукоположени и произведени. Његова Светост Преузвишени Г. Патријарах Гворгијв благоизволео је високим својим решењем 6. о. м. бр. 210. През. Арх. ех 1905. именовати бивгаег нароха цротојереја пештанског, јеромонаха ман. Гргетега др. Владимира ДимитријевиЛа за протосинђела, поверивгаи му декретом од 17. о. м. бр. М 667. и привремену управу богословског семинара. По високом овлаштењу Његове Светости, Његово Високопреосвегатенство Г. еиископ вршачки Гаврило ЗмејановиК, благоизволео је 25. о. м. у карловачкој саборној цркви рукоположити свршеног богослова Јована ПоиовиЛа за ђакона, а цротосинђела Данила Пантели%а уцравитеља ман. Прибине главе за архимавдрита ман. Гргетега. 26. о. м. у дворској капели благоизволео је рукоположити монаха ман. Гргетега Илариона ЖивановиДа, за ђакона, а за презвитера-јеромонаха о. Кирила Секулића јерођакона манастира Велике Ремете, а иротосинђела и управитеља ман. Хопова др. Августина БошњаковиЛа за архимандрита ман. Хопова. 27. о. м. у саборној цркви благоизволео је рукоположити ђакона Јована Лоиовиба, за презвитера, који је одређен за администратора парохије у Врднику, а Косту ЗмејановиЛа пароха у Грку произвести за протоирезвитера.

НЕЗВАНИЧНО. Северински банат и иеторија ееверинеке жупаније од II е ш г и Ф р и ђ е ш а. (Свршетак.) * * * На ово је причање Пештиево приметио др Јован Хајнрих Швикер у „Шегапзсће ВепсМе аиз ТЈп§агп и , што их је издавао Навле ХунФалвв у II. књизи — годчни за 1878. на сгр. 609. — 623. у погледу црквене исгорије — наведеног Ш дела, — у главноме ово: Швикер сумња, да је Хијеротеј бао први владика у Ердељу, ношго је и грчки иисац Скилигцес, који је на 100 година носле Хијеротеја ниеао своју историју, у њојзи навео да је на тријарах ТеоФилакт Хијеротеја посветио

за „владику од Турске т. ј. Угарске" а не за Ердељ, те пристајући уз мњеље Пештиево, да је у јужаој Угарској нре доласка Мађара оило нравославних, ал нема доказа да их је било и у Ердељу. Слаже се пак са Пешгием, да је православних било са време Арнада. Сумња у тврдњу Пештиеву у погледу давања титула грчким енископима, о њиховом одношају и о грчким епископима. Побија тврдњу Иештиеву, да је липско владичанство сједињеао са арадским, пошто је оно сједињено са темишварским, те данас енискоаи темишварски носе наслов и од Липове. Тврди да темишварско владичанство, није никад било сједињено са арадским, и ако се Исаија Ђаковић наводи у нривилегији од 4. Марта 1695. као владика „те мишварски и арадски". Шго је у њој тако Исаија наведен, тумачи Швикер тиме, што је ио престааци народног сабора од 1749. Исаије за време турске владавине био владика у Теаишвару, а по доласку Црнојевићезом постао је владиком јенопољским, и што је ово била његова права епископија, а од темишварске је имао само једаа део. Арадска је еписконија иостала из јенопољске и великоварадске ТТТто је Пешти погрешно навео преставку народног сабора у ногледу марчанског владичанства и костајничког, иравда га Швикер тиме, шго се повео за погрешним тврђењем у „Ас1епт&381§е Баг81е11ип§ сЗег УегћаИпЈззе с!ег §г. шсћ1ипЈг1еп Н1егагсМе 1П Оез(:егге1сћ" стр. 17. Погрешву тврдњу Пештиеву, да је Исаија Антоновић 1741. био арадски владика и да је те године на своју молбу цремешген на карансебешку, коју је на другом ме.ту поправио, тврдећи да је он у исто време био и арадски и карансебешки, исиравља Швикер тиме, да је 1740. Исаија без приволења пагријарховог добио и карансебешку епископију, због чега је и патријарах са епискоаима и народни сабор 1744. про^ив тога иротестовао, и напаслетку су пристали, да их само за свог живота може уживати, а после тога, свака епископија да има свога епископа.