Srpski sion

С* р . 4.

СРИСКИ сиом

бр. 1.

И ово очајно стање рода чокечјег трајало би још и данас, да се нијс преблаги Бог, из неизмерне љубави, ванредне милости и доброте према грешноме човештву смиловао на њ, те му, као што вели Јован у јеванђелу свом скоего единороднаго далх, да ксакх к "кр8ли вонћ, не могибнггк, но њидтћ живстх Е*кчнми (3, 16). Појавивши се дакле по вечноме предопределењу Божјем, Исус Христос, Вога крНкпкш, киастминх, на земљи, помирио нас је с Богом, Творцем нашим, избавио нас је од робовања греху, учинио нас је поново синовима, шта више наследницима Божјима, и тако нам дозволио, да поново можемо Бога, створитеља свога Дккот, Оцем назвати. Радујте се дакле, љубезни моји душом и срцем, јер је дошао на ову грешну земљу Спаситељ, да начини мир и да утврди добру вољу међу људима, дошао је, да измири оца са сином, брата са братом, да утеши оне, који тугују, да охрабри онс, који очајавају, да излечи оне, који болују, и да свима нама без разлике објави спасоносну науку, коју ако присвојимо, и но њој живот наш земаљски управљамо, моћићемо се удостојити царства небескога. Ходите дакле сви без разлике стања и узраста, и стари и млади, богати и убоги, господари и слуге и козрадВелкА Г осиодјки ! Изиђимо Му на сусрет, примимо Га свесрдно у дом свој, као што нас на то и Дрква света позива. Али како да Му изиђемо достојно на сусрет, и какодаГа примимо у дом свој ? — питаће ме нски. Зар да Му спремимо богате дарове, или да Му се богатом гозбом умилимо ? Не то, никако. Него очистимо и спремимо чисто срца своја, и примимо Га у њих! Загрејмо тако срца своја божанственом науком Његовом, како би у њима пламтио вазда пламен вечите истине и правде! Имајмо у сваком делу нашем пред очима Његов пример ; — учимо се од Њега скромности и смирености, чему је Он баш на данашњи дан дао најлепшег доказа смиреним доласком својим међу нас. Он, цар неба и земље, господар свију твари овој непрегледној васељени, није се јавио у слави својој као Бог, који се негда кроз громове и муње јавио, кадаје дао народу избраном законе на гори Синајској, већ је дошао као убоги човек, показујући нам тиме, да Он претпоставља просту колебу и скромне јасле сваком богатству и земаљском сјају. Па није ли Он баш тиме показао велику љубав према нама? Та да се Он појавио у великој слави својој, праћен сјајном свитом анђела небесних, урешен златом и сребром, тада би се заиста многи, а особито сироти устезали и стидили били да Му приступе јер би држали били, да то могу чинити само велика господа, богато и сјајно одевена, те би изгубили били наду, да ће икада моћи доћи к' своме Искупитељу. Видите дакле љубазни моји, како се јединородни Син свемогућега Оца у смирености јавио роду људскоме и баш том смиреношћу победио непријатељесвоје! Он је истини и правди учио онај свет, који се у мору лажи, у понору најцрње неправде и најгрознијих зала давио. И цео тај свет био је против Њега и Он га ипак није мрзио, већ га је љубио. И баш та неограничена љубав Његова била Му је најјаче оружје у борби са непријатељима, и зато је и нама наложио, да љубимо непријатеље своје, да благосиљамо оне, који нас куну, да чинимо добра онима, који нас мрзе, а да се молимо Богу за оне, који нас гоне. Христос није мрзио, већ је љубио, није био горд, већ је био смирен, и баш та љубав, баш та смиреност и победише свет. А та победа љубави и смирености Христове спасла је човештво. Више од деветнаест векова сећа се људство те победе, више од деветнаест векова се радосно клања победи тој и оним начелима, коЈа је мудри Учитељ и Искупитељ наш положио за основ учења свога, — начелима: љубави и смирености. Па ту радост, тај узвишени осећај хришћански празнује и данашњи празник рођења Христова. А како лепо, како узвишено слави православни Србин,