Srpski sion

Сгр. 84.

Вр. Б.

ништа против тога, да неко тражи извесну парохију. Али се мора осудити пачин, којим се за љубав једне личности поступа са општином. Јер заиста ми изгледа у неколико оправдано оно тврђење: да данас автономија постоји само за радикале и против нерадикала." Ово написа поп радикал о својој браћи. И ово није кортешовање! А сад да наведемо један пример из „отачаствене цркве" у Орбији, који показује, какви су тек србијански радикали на делу. Познато ће бити многим нашим читаоцима, да је за време Обреновића поп Марко Петровић, потоњи прота београдски, био у скушптинама један од најжешћих радикала — није наравски био баш онакав, као што је „данас" наш чувени поп Јова Магарашевић. И тај је радикалац знао својим путем израдити код покојног митрополита Инокентија, да му је на самртном часу поставио сина за протиног капелана полу пароха београдског. Ево, ваводимо да виде наши читаоци, како је тај поступак проте Марка немило дирнуо „отачаствено свештенство". У октобарској свесци ^Весника сриске цркве " за прошлу годину, читамо: „Члан главног одбора свештеничког удружења прота Алекса Илић, рече високопреосвећеном г. митрополиту Димитрију — —. Други узрок општем негодовању свештенства, лежи у томе, шта је противно канонима, противно закону и постојећем реду млади клирик Богосав Петровић, син проте Марка Петровића, рукоположен на парохију Београдску у наточ толиким протојереима, свештеницима и ђаконима, који су ту парохију тражили. — — Ми можемо само жалити. што је нови г. митрополит као администратор прихватио ту немилу ствар од свога претходника и као митрополит помогао, да се тај противканонички чин до краја изведе. — 8а сваку је осуду и сажалење, да је једно такво виђено свештено лице, као што је г. прота Марко, могао се послужити оним махинацијама, зарад личне користи своје и свога дома.

— Ми знамо да је митрополит Инокентије на самртној постељи потписао то решење, које Вам је после неколико дана отац Марко поднео на извршење; зна се и цела историја како се дошло до тог регпења и шта је све даље следовало: и то је баш оно, што је највише увредило свештенство, то је баш оно, што свештенству најтеже пада, да сте и Ви и остали г. г. архијереји, знајући све то а нарочито у каквом се стању налазио митр. Ипокентије, кад је то решење потписао, прихватили такво решење и извели га до краја. Могао је митр. Инокентије много којекаквих решења ставити, могао је завештати коме и митрополитство па зар би Ви, зар би Сабор архијерејски пристао да изврши такво решење? 8на се да по канонима не може бити нико рукоположсн док претходно не ступи у брак, и ако нема парохије, за. коју се рукополаже. Кад је митр. Инокентије ово решење потписао, овај клирик нити је био жсњен, нити је било парохије на коју би се рукоположио. Тек пре неки дан, упражњена је протска капеланија постављањем г. Милиноја Пе■ тровића за пароха, и тек тада Је син проте Марка могао бити рукоположен и прикомандован оцу да му послужује парохију, док му се не створи место. Сав овај хаос, и збрка и све гажење канона и правила и сва узбуна у свештенству направљено је само за то, да се сину проте Марка створи пошто по то парохија у престоници на увреду свега свештенства". Ево радикалства поп-проте Марковог, и не показује ли и овај његов поступак, да њему ништа није било свето целога свога јавнога политичнога рада, до ли лична корист? Он је био радикал, док се то добро плаћало, а кад је дошао у Београд прво за пороха, а потом за ироту, тада му је био добар и митрополит Михаило и митрополит Инокентије. И поред свега тога и наши и овострани радикали имају образи и смелости, да се размећу са својим радикалством, и што се они с њиме размећу ни по јада,