Srpski sion

Стр., 86.

СРПСКИ сжон

Б р. 3.

„ набаву грунт. изв. 4„ отварање акта . . 2"„ сировађање кроз књ. 2 - „ улагање сгшса . . Г80 „ обрачун са странком на њен захтев с с дангубом . . . 4предујам .... 20Остаје за исплату 168*57 Овај трошковник у свему (?!) одобравам и ликвидирам са 188 К 57 п. те након изданог предујма од 20 К исплаћујем још износ од 168 К 57 пот. У Руми, 15.|Х. 1903. КпвУап 8сћ1ас1<; V. г. сведоци Петар А. Гологажа Стеван Јоргован број рег. 3889. Г. Кристијану Шлату за Сузану у Инђији. Потврђујем, да сам данас од Вас у предмету Вашем против — рипс(;о — примио у име предујма 20 К — нот. слових двадесет К. — пот. У Руми дне 27.|УШ. 1903. адвокатска канцеларија др. Жарка Миладиновића број рег. 3889. Г. Кристијану Шлату у Инђији. Потврђујем, да сам данас од Вас у предмету Вашем нротив — рипс!;о -— зајма иримио у име исплате трогаковника 168 К 57 пот. слових једна стотине шездесет и осам К 57 пот. У Руми дне 15.|Х. 1903. адвокатска канцеларија др. Жарка Миладиновића. И износећи га, питамо сваког поштеног Србина, је л' исти рачун хришћански, и да л' је смео г. Жарко јавно рећи: „Ако пак ја као адвокат добијем хонорар за мој рад адвокатски, то ми и припада — —".? Да овакав рачун није хонорар, него нешто друго, то ће нам радо сваки беспристрастан читалац морати признати, а тако исто да се г. Жарко није вансуд бено намирио — постоји и историјца тога вансудбеног намирења —, ваистину не би му га кр. котарски суд у Руми могао ни смео одобрити.

Такав би се рачун за онакву обичну ствар могао само на банстолу у своје време од једног Рожа Шандора одобрити, а не од једног кр. котарског судца. Досад се обично говорило: јефтино као у апотеци, а од сад треба рећи у подобним приликама: јефтино као код др. Жарка Миладиновића. Или зар може бити чега скупљега на свету, него кад г. Жарко наплаћује за писаћи материјал, који не износи више од 2—4 филира, 3 Круне словом три круне! Данашњи је саборски одбор замерао своме претходнику, што је сматрао себе за надзорну власт, због чега га је ради дерних вршачких одношаја и назвао „хајдучким одбором". А данас? Он не сматра себе само за надзорну власт, па и тамо где нема права, него он граби све што може себи. Као надзорна власт, јасно је као сунце, да чланови његови, не би смели водити парнице манастирске, пошто они имају надзор над њима. А шта раде гдекоји његови чланови ? Они се примају одбране и терају за њих парнице. Раде пак ту незаконитост с тога, што је њима све слободно, а особито тамо, где поједини чланови могу гато да заслуже. У томе су сни мајстори, те једни другима иду на руку, да што заслуже осим оних 10 Кр. дневнице, која је довољно сиротим протама уз њихову плату, ал није довољна по неком одветнику, Но, они као великодушни људи, знају и својим протама наћи споредне зараде, ако ни у чему другоме, а они их шиљу да извиде како стоји на Сиригу бунар, штала, свињац, заходи и томе подобне ствари, у којима се они разумеју. За то опет проте њима иду на руку, кад треба закључити да се води која парница, коју не би требало ни водити. Од силних сличних примера навешћемо само овај занимљив пример. Један је „савестан" привремени управитељ манастирски починио чуда и покор у манастиру. Како је он оставио и много неиспла-